Откривено спомен-обележје посвећено српским мајкама
Председник Републике Србије Томислав Николић открио је данас, на згради Дома Војске Србије, бронзано спомен-обележје посвећено српским мајкама.
Рад вајара Мирка Мркића Острошког, бронзано знамење „Српским мајкама“, приказује ликове знаменитих мајки узетих као симболе за све жене које су, како наш славни књижевник Милован Витезовић каже, „бдијући над колевкама бделе над судбином народа“. Дародавац одливка у бронзи, који од данас краси престонички споменик културе је Момчило Моша Тодоровић са породицом.
Присутнима су се обратили председник Николић и директор Медија центра „Одбрана“ пуковник Стевица С. Карапанџин.
Председник Николић је истакао да су на данашњи дан, пре осамнаест година, „пале прве бомбе на једну суверену државу која је, као и увек у својој историји, била принуђена да брани своје“.
- Али овај датум од данас ћемо памтити и као дан када је овде, на здању подигнутом добровољним прилозима српских војника и официра из балканских и Првог светског рата, откривена спомен-плоча српским мајкама. Никада нећемо довољно захвалити, довољно се одужити храбрим, одважним женама које су писале историју Србије онако како само мајка уме. Хранитељке и ратнице, чуваркуће и хероине, мајке су незаобилазни део повесне приче о страдању, победи и уздигнућу Србије кроз читаву њену прошлост, рекао је Николић.
Председник Србије поручио је и да спомен-плоча треба да буде „симбол наше захвалности мајкама које су хиљадама година рађале државнике и јунаке, хлеботворце и ратнике-победнике, које су водиле земљу кад није имао ко, спасавале своју и туђу децу, биле ратнице и хероине, али пре свега и увек мајке које су сачувале кућу, Србију и живот“.
Пуковник Карапанџин истакао је да „откривањем спомен-обележја српским мајкама, одајемо признање свим нашим мајкама, које су кроз целокупну историју поднеле величанствену жртву“.
- Мајкама које су испраћале и стрпљиво чекале своје синове, али и кћери, а многе их и нису дочекале, мајкама које су се прса уз прса бориле, храбро и децу и оружје носиле, мајкама наших ратника. Да није било тих мајки, да своју децу задоје вером и љубављу према отаџбини, према врлини и правди, мајки које су храбро стајале на прагу куће и испраћале синове и кћери у одбрану отаџбине, не одступајући од часних, правилних и херојских принципа, спремних да по сваку цену сачувају огњишта, понос, истину, правду и част своју и своје породице, не би било ни ратничких подвига и херојства њихове деце, рекао је директор Медија центра „Одбрана“.
Композицију рељефа Српским мајкама чини крст са ореолом. У средишту је лик Соке Лолић, мајке потпоручника Живадина, који је остао на Кајмакчалану. У ореолу се нижу ликови мајке Светог Саве – преподобне Анастасије, кнегиње Милице – преподобне Евгеније, Ангелине Бранковић, Макрене Спасојевић, чији је син Маринко остао у албанским гудурама, Милунке Савић и Дијане Будисављевић, која је спасила више од 15.000 деце из усташких логора у НДХ. Композицију заокружују стојеће фигуре Мајке са Козаре, из породице славних Тепића, за коју је као инспирација послужила фотографија Жоржа Скригина и Мајка са Космета, рађена на основу фотографије Миољуба Јелесијевића.
После откривања спомен-обележја, у Свечаној сали изведен је уметнички програм према сценарију Катарине Симоничић и у режији Божидара Ђуровића. У програму су учествовали Хор „Краљица Марија“, под диригентском палицом Иванке Стојков и глумци – студенти Академије лепих уметности и мултимедија.
Рад вајара Мирка Мркића Острошког, бронзано знамење „Српским мајкама“, приказује ликове знаменитих мајки узетих као симболе за све жене које су, како наш славни књижевник Милован Витезовић каже, „бдијући над колевкама бделе над судбином народа“. Дародавац одливка у бронзи, који од данас краси престонички споменик културе је Момчило Моша Тодоровић са породицом.
Присутнима су се обратили председник Николић и директор Медија центра „Одбрана“ пуковник Стевица С. Карапанџин.
Председник Николић је истакао да су на данашњи дан, пре осамнаест година, „пале прве бомбе на једну суверену државу која је, као и увек у својој историји, била принуђена да брани своје“.
- Али овај датум од данас ћемо памтити и као дан када је овде, на здању подигнутом добровољним прилозима српских војника и официра из балканских и Првог светског рата, откривена спомен-плоча српским мајкама. Никада нећемо довољно захвалити, довољно се одужити храбрим, одважним женама које су писале историју Србије онако како само мајка уме. Хранитељке и ратнице, чуваркуће и хероине, мајке су незаобилазни део повесне приче о страдању, победи и уздигнућу Србије кроз читаву њену прошлост, рекао је Николић.
Председник Србије поручио је и да спомен-плоча треба да буде „симбол наше захвалности мајкама које су хиљадама година рађале државнике и јунаке, хлеботворце и ратнике-победнике, које су водиле земљу кад није имао ко, спасавале своју и туђу децу, биле ратнице и хероине, али пре свега и увек мајке које су сачувале кућу, Србију и живот“.
Пуковник Карапанџин истакао је да „откривањем спомен-обележја српским мајкама, одајемо признање свим нашим мајкама, које су кроз целокупну историју поднеле величанствену жртву“.
- Мајкама које су испраћале и стрпљиво чекале своје синове, али и кћери, а многе их и нису дочекале, мајкама које су се прса уз прса бориле, храбро и децу и оружје носиле, мајкама наших ратника. Да није било тих мајки, да своју децу задоје вером и љубављу према отаџбини, према врлини и правди, мајки које су храбро стајале на прагу куће и испраћале синове и кћери у одбрану отаџбине, не одступајући од часних, правилних и херојских принципа, спремних да по сваку цену сачувају огњишта, понос, истину, правду и част своју и своје породице, не би било ни ратничких подвига и херојства њихове деце, рекао је директор Медија центра „Одбрана“.
Композицију рељефа Српским мајкама чини крст са ореолом. У средишту је лик Соке Лолић, мајке потпоручника Живадина, који је остао на Кајмакчалану. У ореолу се нижу ликови мајке Светог Саве – преподобне Анастасије, кнегиње Милице – преподобне Евгеније, Ангелине Бранковић, Макрене Спасојевић, чији је син Маринко остао у албанским гудурама, Милунке Савић и Дијане Будисављевић, која је спасила више од 15.000 деце из усташких логора у НДХ. Композицију заокружују стојеће фигуре Мајке са Козаре, из породице славних Тепића, за коју је као инспирација послужила фотографија Жоржа Скригина и Мајка са Космета, рађена на основу фотографије Миољуба Јелесијевића.
После откривања спомен-обележја, у Свечаној сали изведен је уметнички програм према сценарију Катарине Симоничић и у режији Божидара Ђуровића. У програму су учествовали Хор „Краљица Марија“, под диригентском палицом Иванке Стојков и глумци – студенти Академије лепих уметности и мултимедија.
Данашњој свечаности присуствовали су и државни секретар у Министарству одбране Ненад Нерић, представници Кабинета председника Републике, Министарства одбране и Војске Србије и посетиоци.
- О нама
- Магазин „ОДБРАНА“
- Издавачка делатност
- Историја
- Монографије
- Ратник
- Војна публицистика
- Војна техника
- Посебна издања
- Геополитика
- Уметност
- Књижевност
- Медицина
- Сведок
- Преводи
- Фокус
- Искуство ратовања
- Косово и Метохија
- Филозофија
- Приручници – водичи
- НОЛ за Војну акадмеију
- НОЛ за Медицински факултет ВМА
- НОЛ за Школу националне одбране
- Научна литература
- Зборници
- Издања Института за стратегијска истраживања
- Издања Војног музеја
- Дом војске
- Продавница „Војна књига“
- Вести
- Контакт