Поетика и судбина 20 века - изложба
Угледу Дома Војске Србије, као значајног културног центра, у великој мери доприноси Збирка ликовних дела настајала током минулих деценија, после 1953. године, када је почела са радом његова Галерија. Уметничка вредност ове збирке увелико превазилази локалне и регионалне границе.
Иако се у Збирци Дома налази неколико значајних остварења која су настала током прве половине 20. века, попут слика Влахе Буковца, Љубе Ивановића, Саве Шумановића и Марина Тартаље, окосницу ипак чине дела српских и југословенских уметника из друге половине прошлог столећа. Хронолошки посматрано, кроз њу се могу пратити, више или мање исцрпно и упечатљиво, основни токови развоја југословенског ликовног стваралаштва, почев од дела насталих непосредно после Другог светског рата, па све до распада авнојевске Југославије. Тачније, од слика Мила Милуновића (После победе), Љубе Бабића (Пљешевица), Косте Хакмана (Сутјеска), па донекле и Јована Бијелића и Ђорђа Андрејевића Куна, затим залажењем у другу половину века делима Петра Лубарде, Зоре Петровић, Милана Коњовића, Крсте Хегедушића, Мице Тодоровић, Вилима Свечњака, Марка Челебоновића, Николе Мартиноског, Мајде Курник, Миодрага Б. Протића, Милана Поповића, Александра Томашевића и Лазара Вујаклије, која сведоче о све живљим и садржајнијим збивањима, до стицања све већих стваралачких слобода у југословенском ликовном животу педесетих и шездесетих година. Иста линија успона ликовних вредности и освајања стваралачких слобода очитује се и у изложеним делима Пеђе Милосављевића, Антона Гојмира Коса, Недељка Гвозденовића, Франца Михелича, Винка Грдана, Миће Поповића, Љубице Цуце Сокић, Александра Луковића, Раденка Мишевића, Ксеније Дивјак, Миљенка Станчића, те Милића Станковића.За ову прилику представљено је 46 слика из Збирке Дома Војске Србије, што свакако не одражава свеколику сложеност актуелних струјања типичних за уметност друге половине прошлог века, ипак је, захваљујући вредности сваког појединачног рада, довољан да пружи уверљиву представу о највишим стваралачким дометима југословенске историје уметности у деценијама њеног краја.
