27.10.2016
Четвртак на Сајму књига
Данашњи дан на Сајму књига Медија центар „Одбрана“ је искористио да представи три нове књиге из авијације и одбране од дејстава из ваздуха. Реч је о „Паду ноћног сокола“ Славише Голубовића која се бави обарањем авиона Ф-117А 1999. године и другим успесима ове јединице, „Краљевском ваздухопловству 1912-1945“ др Бојана Димитријевића, Предрага Миладиновића и Милана Мицевског и „Борбеним авионима Првог светског рата“ Драгана и Иване Цветковић.Драгана Марковић, начелник издаваштва Медија центра "Одбрана" и уредник неких од ових књига, истакла је да је реч о делима која спадају у највреднију овогодишњу продукцију. „Авијација има своју и то веома бројну публику, а дела о самом ваздухопловству су у складу са нашим опредељењем да достојно обележимо јубилеј Првог светског рата“, каже Марковићева. „Сам „Пад ноћног сокола“ је један веома упечатљив покушај да се расплету чињенице, а прикупљени подаци дају нови увид у оно што се догодило.“ Др Бојан Димитријевић, рецензент ове књиге и аутор другог представљеног дела, истакао је да постоји једна агенда неспоразума међу људима у вези са питањем ко је заслужан за обарање тог авиона.
„Ти неспоразуми су мало затамнили чињенице о самом догађају“, подсетио је Димитријевић. „Зато је драгоцено што је аутор натерао саговорнике да дају свој допринос књизи и потпишу своје изјаве. Оно што је још важније је то што је аутор расветлио многе детаље који до сада нису били много познати. Рецимо, да Ф-117 није имао индикатор радарског озрачења, да је спасилачка група најпре заборавила једног човека па се потом вратила по њега. Да је сам Трећи ракетни дивизион имао проблеме пред рат, али да је јединица дефинитивно стасала током рата и остварила веома велике успехе. Само обарање Ф-117 је мало замаглило касније велике успехе ове јединице, попут обарања Ф-16 2. маја 1999, који је имао за циљ управо да испровоцира дејство јединице, а вукао је за собом велики ометач радара. Међутим, у дуелу је победила вештина Трећег дивизиона. Обарање Ф-117 постало је синоним отпора малог народа моћнијем нападачу.“
Аутор, пуковник Славиша Голубовић, појаснио је да га је на књигу натерало то што је о обарању „Ноћног сокола“ било писано и много и погрешно, те да је сматрао да ту књигу дугује дивизиону, дивизион 250. Ракетној бригади, а ова Војсци, народу и земљи. „Самостални напори појединих актера довели су целокупну јавност и људе у Војсци и Министарству одбране у дилему шта се заправо догодило, чиме је на велики успех бачена озбиљна сенка“, каже Голубовић. Он се посебно осврнуо на друге успехе јединице, обарање Ф-16, али и обарање, како је рекао „трећег авиона“ 20. маја 1999, који је потенцијално већи трофеј од Ф-117. „Нису све дилеме о успесима дивизиона разјашњене овом књигом, али ће и то доћи на ред“, рекао је Голубовић. Међутим, до овог великог успеха Трећи дивизион тешко да би дошао да није било претходних деценија развоја српске авијације и противавионских система.„Првом фазом тог развитка, од пионирских дана преко Првог светског рата до Априлског и 1945. године, са свим успонима и падовима, позабавили су се тројица аутора: Димитријевић, Миладиновић и Мицевски у студији „Краљевско ваздухопловство 1912-1945“, рекла је на промоцији мр Снежана Ђокић, уредница књиге. „Па као што је српска држава рано добила своје ваздухопловство, тако је и то ваздухопловство рано добило своју историју, већ 1930-их година прошлог века, а ова књига се прикључује том напору.“
Историчар Предраг Миладиновић је истакао да је реч о кулминацији рада тројице аутора на историји авијације, јер се сви они овом темом баве већ много година. Миладиновић је у кратком прегледу историје српске авијације, подсетио на то да су почеци у 19. веку, када се српска војска определила да има извиђачка балонска одељења. „Први конкурс за аеронаута био је покренут 1901. године и тада је изабран Коста Милетић, који се школовао у Русији“, изјавио је Миладиновић. Од тада, преко куповине два балона 1908. године, до првог конкурса за авијатичаре 1911., није прошло много. „Српска војска је била међу првих пет армија у свету које су ангажовале авијацију у рату, тј. код опсаде Скадра“, подсетио је он. Био је то кратак и узбудљив пут који ће довести до првих асова, првих погибија пилота, стварања ВОЈИН-а од жандармеријских станица.
Др Бојан Димитријевић, један од аутора, указао је на то да су покушали да истраживањем и књигом засводе причу о краљевској авијацији, али на прави историографски начин, без вела романтике. „Нема панегиричког погледа, хтели смо да многе теме проблематизујемо“, објаснио је Димитријевић. „Показали смо да је ваздухопловна индустрија, на пример, својим монополом, често приморавала војску да купује оно што није требало куповати, на пример. Да је било много проблема. Настојали смо да објективно осветлимо стварање авио - транспорта и „Аеропута“ као националне компаније, спортског ваздухопловства, јер су уочи Другог светског рата и они укључени у ратне припреме. Све до скоро, то краљевско ваздухопловство је махом посматрано трагом тог витешког полетања у Априлском рату и нас је носила та енергија, да покажемо шта је било пре 1941. године. Књига је заправо омаж свима који су дали своје животе током деценија стварања краљевског ваздухопловства и у самом Априлском рату.“Последња представљена књига данас, „Борбени авиони Првог светског рата“, Драгана и Иване Цветковић, у потпуности је у складу са опредељењем „Одбране“ да достојно испрати јубилеј тог ратног сукоба. Мр Снежана Ђокић, уредница издања, нагласила је да је реч о књизи која је писана довољно питко да је могу читати и они којима авијација није струка нити главни хоби. Сам аутор, иначе инжењер машинства на одсеку за ваздухопловство, каже да је књига наставак претходног рада на овој тематици. „У књизи је обрађено 146 авиона из седам земаља који су учествовали у рату“, каже Цветковић. „Нисмо се бавили оним авионима који су направљени у једном или два примерка. Ипак, настојали смо да покријемо све што је у том рату коришћено у ратним дејствима. На неки начин и у извесној мери, књига је и преглед развоја ваздухопловних индустрија појединих земаља. Занимљиво је да су само у једном делу рата Немачка и Аустро-Угарска направиле дупло више авиона него што су их имале армије савезничких земаља.“
Све ове књиге ће посебно бити представљене у Дому Војске.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
