28.10.2016
Петак на Сајму књига
Као и претходних дана на овогодишњем сајму књига, Медија центар „Одбрана“ се постарао да за књижевне сладокусце, са посебним афинитетом као историографији и неким другачијим личностима и темама, уприличи прави изазов. Тако су данас промовисане две занимљиве књиге: „Верска служба у српској војсци у Првом светском рату“, потпуковника Миљана Милкића и „Јован Драгашевић, официр, научник, песник, професор и ратник“, Божидара Јововића и Радосава Шуљагића.Мирјана Сандић, уредник књиге о верској служби у српској војсци током Првог светског рата, нагласила је да се сам тај ратни сукоб као и учешће српске војске у њему не могу посматрати без сагледавања улоге верске службе и свештеника свих деноминација у војскама зараћених страна. „Потреба за организовањем верске службе проистекла је из значаја који традиција има за војну организацију, а услов за стварање стабилне војске био је управо неговање обичаја свих верских заједница и њихових припадника“, објаснила је Сандићева. „За време Првог светског рата улога војних свештеника биле је и већа од прописане, с обзиром на то да су велики део времена војници провели ван граница Србије. Током боравка на Крфу и на Солунском фронту верска служба посебно је позитивно утицала на борбени морал војника. За те потребе штампана је верска литература „Молитва српских ратника“, коју су читали свештеници за победу српског и савезничког оружја.“
Аутор, потпуковник др Миљан Милкић, у свом делу, како то рече уредница књиге, великом по броју истражених и објављених података, описао је активности 249 православних свештеника, имама, рабина. Аутор се, како је сам појаснио, позабавио и улогом римокатоличког свештенства . „Подаци које имам односе се махом на заробљенике из редова аустријске војске, како војнике и њихове потребе, тако и свештенике који су такође били заробљени“, каже Милкић. „Истакао бих сведочења др Антона Јехарта и фра Гавре Цветановића, који су записали да заробљеници нигде нису имали толико права као они који су се нашли у српском заробљеништву, те да иако није било још организоване верске службе, није било никакве сметње да се иста врши. Посебно је занимљив случај 97 добровољаца из Аустралије који су се прикључили српској војсци на Солунском фронту - већина католици, имали су службу по свом обичају. На том фронту, српској војсци су за католике и њеним редовима помагали и француски свештеници. Мислим да можемо бити поносни на то како је у Краљевини Србији ово питање било решено. Ово се показало као нарочито важно када је у новембру 1914. године спроведена мобилизација у новоосвојеним крајевима чије је становништво било махом исламске вере и које се, судећи по документима, нашло у великом страху. Број дезертера у њиховим редовима се нагло смањио кад су сазнали да у српској војсци имају право на верску службу по њиховом обичају.“
Промоција је настављена представљањем књиге о помало заборављеним генералу Јовану Драгашевићу, родоначелнику војног издаваштва, географу, историчару, песнику, аутору крилатице „Само слога Србина спасава“. „Веровао је да само јака војска, вођена освешћеним и веома образованим личностима може остварити велико дело националног ослобађања и грађења државе“, рекла је мр Снежана Ђокић, уредник књиге. „Његов животни пут био је, без обзира на изузетно образовање и велики рад, обележен болом, великом борбом, а његова достигнућа често су била потискивана.“Радосав Шуљагић, један од аутора књиге, објаснио је да је у питању исправљање неправде према личности која по својим вредностима и свему што је учинила, није смела бити заборављена: „Све је последица нашег вишегодишњег истраживања основа српске ратне теорије. Био је писац, песник, творац неколико ратних теорија кога је само околина спречила да се изрази као неки наш Клаузевиц. Заснивач војне географије и картографије, покренуо је и први војни часопис на Балкану. До њега, овде су се проучавали француски часописи.“ Реч је, наравно, о знаменитом часопису „Ратник“. Овај изванредан приповедач који је, како каже Шуљагић, слободно могао понети и титулу оснивача туристичких бедекера код нас због свог врло живог приповедања, био је и човек који је основао српско четничко (герилско) ратовање, а које је било највиши облик герилског ратовања у периоду од 1876. до 1918. године. „Један од најумнијих и најобразованијих људи тог доба у Србији, који је научна дела, а био је докторанд из неколико научних дисциплина, стварао књижевним језиком“, рекао је Шуљагић.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
