29.10.2016
Субота на Сајму књига
Седмог сајамског дана на штанду Медија центра „Одбрана“ промовисане су две књиге – „140 година Војногеографског института“ и „Речна флотила 1915 – 2015“. У уводној речи је директор Медија центра „Одбрана“ упознао присутне са издавачком политиком установе и истакао како се сваке године објави стотињак књига, а од тога је једна четвртина намењена широј читалачкој публици. Ове године су за 15 направљене мини промоције. Већина од тих дела прати значајне годишњице.Данас промовисане монографије најпре је представила Мирјана Сандић, уредница тих издања. Књига „Речна флотила 1915 – 2015“, аутора контраадмирала у пензији Бошка Антића и поручника фрегате Драгана Спасојевића, како је истакла, сведочанство је о значајном доприносу припадника Речне флотиле у борби за ослобођење земље у 20. веку, о коме се још недовољно зна. Богато је илустрована и одсликава живот њених припадника и веран је сведок развојни пут овог рода војске. Како је рекла, књига представља енциклопедијско издање у коме су садржани хронолошки след догађаја, тактичко-технички подаци о речним пловилима, средствима и опреми речних јединица које су биле у употреби од оснивања до данас.
Један од аутора, Бошко Антић, коме је ово 55 књига, истакао је да је писање ове монографије његов дуг према јединици у којој је почео војничку каријеру, бирајући гарнизон као први у рангу у 18. класи. И ту је провео 14 најлепших година у животу и, како је рекао, 49 година је Речна флотила његова љубав. Он је говорио о историјату Речна флотила, о њеној дугој традицији – од чувених шајкаша. Рекао је да је Речна флотила у свим ратовима извршила своје задатке, за разлику од других јединица у Јадранском мору, које нису извршиле своје задатке и где је владала издаја.
Поручник фрегате Драган Спасојевић је рекао да су он и контраадмирал Антић успели да за три године обједине све оно што су многи аутори различито писали кроз разне епохе. Њих двојица су само склопили мозаик.
Спасојевић је испричао анегдоту о томе како га је пријатељ питао колико им је требало да напишу књигу, а он је рекао шеретски 100 година.
-Мислио је да се шалим, али је брзо схватио мој одговор – речна флотила је током века свог постојања сама писала и исписала странице своје историје, оставивши трагове и печат свог бивствовања, а у овом случају потписаним ауторима књиге, пружена је прилика да отму део прошлости од заборава.
Поручник фрегате истакао је да је монографија сведок непрестане борбе и бројних примера херојства и јунаштва синова нашег слободарског народа. И нагласио:
-Посветили смо је славом овенчаним нашим претходницима, бољима од нас: српским шајкашима Шајкашког батаљона, борцима Бродарске команде, бродарцима и поморцима Југословенске Краљевске морнарице, припадницима партизанске Морнаричке чете и Речне ратне флотиле, погинулим бранећи слободу реке.
На крају Спасојевић је подсетио да Речна флотила обележава 31. октобар празник светог Луке, као славу јединице, у знак сећања на дан када је 1918, приликом ослобођења Београда, подигнута победничка српска тробојка на заробљеном аустроугарском монитору „Бодрог“, броду са чије су палубе топовском паљбом управо по тој престоници Краљевине Србије отпочео Први светски рат.
На Сајму је промовисана и књига „140 година Војногеографског института“ аутора потпуковника доц. др Радоја Банковића, мр Славише Татомировића, потпуковника Дејана Ђорђевића и мајора Марка Милашиновића.
Уредница књиге Мирјана Сандић рекла је представљајући књигу да је монографија штампана поводом 140 година постојања те установе – од формирања Другог географског одељења до Војногеографског института - и да прати развој те установе од када је штампала прве топографске карте до данас када израђује дигиталне геодетске карте. Она је истакла да се велико богатство ВГИ-а огледа у непроцењивом благу њеног Архива карата и других производа.
-Још крајем 19. и почетком 20. века Србија је школовала геодетски кадар за војне и цивилне потребе и била члан најзначајнијих међународних геодетских удружења и асоцијација. Све то довољно сведочи о значају који су Србија и њена војска поклањали геодетској служби и картографији, рекла је Мирјана Сандић.
Садржај књиге представио је један од аутора потпуковник доц. др Радоје Банковић. Он је рекао да су до сада две књиге расветлиле поједине периоде, али никад о ВГИ није писано овако целовито. Монографија на више од 220 страница, богато илустрованих фотографијама, представља „првих“ 140 година ВГИ, установе која се бави истраживачко-развојним и производним радом у областима геодезије, фотограметрије, картографије, географских информационих система, картографске репродукције, метрологије и других геодисциплина.
Он је рекао да се у књизи може прочитати о томе који су то начелници водили институт, где је фирма била лоцирана, како у миру тако у рату, и наравно где се данас налази. Говори и о картама које су израђиване у протеклом периоду, а дата је и визија развоја и пут којим ће се институт кретати. Он је истакао да су од 1945. до 2016 године колеге из ВГИ одбраниле 44 мр рада и 25 докторских дисертација.
На крају је рекао да, када су одлучивали која карта да буде у прилогу од неких десетина милиона карата које постоје у ВГИ, одлучили су да буде приказана секција карте 1: 75.000 коју су тада капетани, а после српске војводе радиле као тада обавезну праксу јер то је била обавеза за напредовање у служби.
Говорећи о томе колико њима значи ВГИ истакао је:
-Историја ове установе захвата три века и за то време постојала је у осам држава, мењала је локације и имала различите називе. Била је смештена на неколико локација од које су две биле у Београду.
О монографији је затим говорио потпуковник Дејан Ђорђевић, који је подсетио да је некад израда карата била дуготрајан и мукотрпан процес, а да је данас лако радити јер поседују најсавременију опрему – као основни извор података користе аерофотограметријске слике и за то имају најсавременију опрему, нови авион, аерофотограметријску камеру, софтвере, хардвере. Али, како је рекао Ђорђевић, све то не би било могуће користити без знања и искуства људи, који су и у ВГИ највеће богатство.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
