23.11.2016
Пројекција серијала "Кајмакчалан - Капија слободе"
Тим који чине ауторка серијала Милица Бајић Ђого, сниматељ хаџи Владан Мијаиловић, тон мајстор Ненад Мишић, уз монтажере Тихомира Дукића и Горана Мијића, у режији Јелисавете Јанић и ауторке, успели су да на изузетно тешком терену први пут сниме до сад незабележена историјска места где се одвијала битка чија се стогодишњица обележава ове јесени.
У уводној речи уочи свечане пројекције, у препуној сали Дома Војске, председник Савеза потомака ратника Србије 1912-1920 Љубомир Марковић, захваљујући ауторској екипи „због изузетног остварења“, подсетио је присутне да се 1916. године одвијала борба између добра и зла у којој су учествовали наши хероји, светионици Србије.
– Они су калили и ковали оружје које се зове морал и дали светао пример како се воли отаџбина свим нашим генерацијама које имају ту срећу да су потомци такве генерације родољуба, рекао је Марковић.
Директор Института за савремену историју др Момчило Павловић говорио је о значају и историјским околностима које су претходиле Бици на Кајмакчалану, за коју је установио да је трајна основа српског колективног памћења.
– Било је и препрека за које смо мислили да су непремостиве, али смо ишли даље и улагали много љубави, знања и искуства – рекла је ауторка и додала да је серијал рађен с поштовањем према свим херојима који су остали заувек „тамо далеко на Кајмакчалану“.
Прва етапа у пробоју Солунског фронта и у коначној победи савезника у Великом рату везује се за Кајмакчалан. Врховна команда српске војске знала је да без освајања тог врха на висини од 2525 м. не може бити ни коначне победе. Због тога се ова битка убраја у највеће у целокупној српској историји, а у војним аналима остала је описана као изузетан ратнички подвиг.
Искусни војни стручњаци, и савезнички и непријатељски, сматрали су овај врх неосвојивим. Тешке рововске борбе за освајање ове планинске тврђаве трајале су даноноћно целе друге половине септембра 1916. године. Најзад, у силовитом јуришу Дринска дивизија је, уз велике губитке, освојила Кајмакчалан. Жртве су и на једној и на другој стани биле огромне. Многи су остали заувек ту на прагу отаџбине.
Снимљени материјал сведочи да су око самог врха и данас видљиви остаци ровова и митраљеских гнезда. Ни после стотину година природа није успела да избрише трагове одсудне битке. Екипа је имали срећу да сними унутрашњост утврђења и пронађе остатке немачке и француске муниције коју је користила српска војска.
Посебан део серијала посвећен је и капели на самом врху поред којег је звоник са Пупиновим звоном, а испод саме коте 2525 је костурница у којој данас почивају дивови Кајмакчалана.

- О нама
- Магазин „ОДБРАНА“
- Издавачка делатност
- Историја
- Монографије
- Ратник
- Војна публицистика
- Војна техника
- Посебна издања
- Геополитика
- Уметност
- Књижевност
- Медицина
- Сведок
- Преводи
- Фокус
- Искуство ратовања
- Косово и Метохија
- Филозофија
- Приручници – водичи
- НОЛ за Војну акадмеију
- НОЛ за Медицински факултет ВМА
- НОЛ за Школу националне одбране
- Научна литература
- Зборници
- Издања Института за стратегијска истраживања
- Издања Војног музеја
- Дом војске
- Продавница „Војна књига“
- Вести
- Контакт