Обележавање сто година од погибије Војводе Вука

Јунак није мртав ако погине за отаџбину, већ ако буде заборављен, био је главни мото вечерашњег обележавања сто година од погибије потпуковника Војина Поповића Војводе Вука, великог јунака српских ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године и комитског ратовања које је вечерас, у организацији Удружења ратних добровољаца 1912.-1918. године, њихових потомака и поштовалаца, уз помоћ Медија центра „Одбрана“ и Министарства одбране Србије,  одржано вечерас у Дому Војске Србије.
 
Вече посвећено мање познатом јунаку комитског покрета, Балканских ратова и Првог светског рата, потпуковнику Војину Поповићу кога су историја и народно сећање забележили као Војводу Вука, отворио је Видоје Голубовић, председник Удружења ратних добровољаца 1912.-1918.: „Треба чувати сећање на време када су српском војском и добровољцима командовали часни официри који су заједно са својим војницима дали све што су имали за слободу Србије. Изнад свега, треба чувати сећање на све те људе, на жене које су сачувале огњишта, на децу.“
 
Милош Јанковић, помоћник министра одбране Србије за људске ресурсе, такође се обратио присутнима: „Путеви ка слободи никад нису лаки, али овај који је одабрао наш народ и наши добровољци, био је посебно тегобан. Сећање на Војводу Вука и добровољце, на све наше ратнике и јунаке, показује да наше памћење Балканских ратова и Првог светског рата, превазилази простор и време. Само таквим односом према овим јунацима и ономе што су урадили, сачуваћемо и оно што је неопходно за однос према домовини.“
 
Пригодан културно уметнички програм на коме су наступили вокални октет „Смиље“, глумац Александар Кецман, потомци Војводе Вука, а гуслари Страхиња Магдалинић и Драшко Малиџан показали да епски репертоар  није остао у Првом и Другом српском устанку већ се стварао и ствара и у овом веку песмама о Првом светском рату, био је тренутак да се представи и књига о овом знаменитом војсковођи, у издању „Прометеја“ из Новог Сада и радио Телевизије Србије. Књига је део издавачког подухвата обележавања столећа од Великог рата. Како рече главни уредник и власник „Прометеја“ Зоран Колунџија, требало је да дође стогодишњица овог сукоба да наша историографија осветли оне бројне теме из тог доба које су неправедно остале у тами прошлости. „Добровољачки покрет је једна таква занемарена тема наше историографије“, рекао је Колунџија. А Новица Пешић, један од коаутора књиге, нагласио је да је то била и прилика да се зађе дубље у тешка питања наших подела, Солунског прцеса и обрачуна са „Црном руком“, те саме одговорности за погибију  Војводе Вука, али и да се јавности коначно да један лако разумљив одговор на питање – ко је био Војвода са споменика на Топличином венцу у Београду, човек који је безмало летео од једне до друге тачке наших ратишта и дао највише што је могао за своју земљу.