Изложба „Војвода Петар Бојовић – знамења славе и части“ на гостовању у Врању
Након премијерног приказивања у престоници и гостовања у Крагујевцу, Нишу, Чачку и Краљеву, изложба „Војвода Петар Бојовић – знамења славе и части“ стигла је до Врања, где ће у Дому Војске Србије гостовати од 30. јануара до 9. фебруара ове године.
Врањанци ће бити у прилици да виде колекцију од 25 домаћих и 16 страних одличја војводе Бојовића, коју је Коста Ракић чувао пуних 56 година и испуњавајући завет војводиног сина Добросава, недавно предао у аманет српском народу, а на трајно чување председнику Републике Србије. У збирци су домаћа и инострана признања која су Петру Бојовићу доделиле готово све важније европске земље. Ту су Карађорђеве звезде са мачевима Првог реда из 1933. године, ордени Француске легије части свих редова, али и војводине сабље и униформе из Народног музеја Чачак. Изложба је заједнички пројекат Генералног секретаријата председника Републике Србије, Народног музеја Чачак и Медија центра „Одбрана“, који је уједно главни координатор гостовања изложбе по домовима војске широм Србије.
На отварању изложбе директор Медија центра „Одбрана“, пуковник Стевица С. Карапанџин, подсетио је присутне на величанствене потезе српских војвода током Великог рата, посебно се осврћући на немерљив допринос војводе Бојовића у тешким тренуцима васкрсавања умируће српске војске, што му је осигурало место мећу бесмртницима наше историје, а ипак без права деценијама било ускраћивано.
- Данас, знамо да је Петар Бојовић био велики родољуб, човек изузетних способности који је предњачио у знању и образовању. Био је официр велике личне храбрости и једини генерал и командант неке од стратегијско-оперативних групација у Првом светском рату који је рањен у непосредном борбеном додиру са непријатељем. Искрено побожан и пожртвован, изразитог патријархалног васпитања, војску је доживљавао као једну велику породицу у којој се млађи безгранично воли, а старији беспоговорно, али не ропски покорно, слуша.
Био је војсковођа високих моралних начела, частан и достојанствен прегалац који је још у родитељском дому изградио чврсте и непоколебљиве ставове. Ипак, доживео је неслућено понижење, батинање од стране синова које су изродили они са којима се раме уз раме борио за ослобођење сваког педља отаџбине, крварећи и не жалећи себе. Ускраћено му је право на последњу достојну војну, али и људску почаст, право на гробно место и опело. Тело бесмртног војводе на таљигама је превезено на Ново гробље.
Нашем покољењу пружа се шанса да поново будемо достојни наследници славних предака, из свих важнијих периода наше историје, при чему мислим на четири главна стуба нашег националног идентитета: Светородну лозу Немањића, Косовски бој, устанак под Милошем и Карађорђем и Први светски рат, закључио је Карапанџин.
Поред Радивоја Бојовића, кустоса Народног музеја Чачак и аутора поставке, који је изложбу представио из стручног угла, истичући податке о војводи на којим је поставка конципирана, присутне је поздравио и државни секретар у Министарству одбране, Ненад Нерић.
- Изузетна ми је част да отворим изложбу посвећену човеку – легенди, који је по свему био и остао идеал каквом српски официр треба да тежи у свим временима.
Војвода Бојовић је симбол једне велике и страдалничке генерације, корифеј који је истрајно и до последњег момента свог живота делио злехуду судбину народа чији су ратни доприноси заборављени већ по потписивању мира. Као такав, није заслужио да уместо славом и сећањем, буде овенчан заборавом и потискивањем на маргине историје.
Нерић је поручио да је исправљање учињених неправди од пресудне важности, не за самог Петра Бојовића већ, пре свега, за све нас, јер од нашег односа према њему зависи какви ћемо сутра бити у вечности.
- Народ који заборавља ко је и одакле је, нема будућност. Да нам се то не би десило, на нама је да поштујемо оне чији су животи били залог наше садашњости и бринемо какво ћемо наслеђе оставити онима који долазе – да ли бреме под којим ће посртати или степеник више са којег ће историју и своје место у њој сагледати боље и паметнијe.
У уметничком делу програма наступили су глумац Народног позоришта у Врању Драган Станковић, хор Гимназије „Бора Станковић“ из Врања и виолинисткиња Марта Костић, а посетиоцима је поставку тумачила историчарка уметности и начелница Галерије Дома Војске у Београду, Јелена Кнежевић.
Врањанци ће бити у прилици да виде колекцију од 25 домаћих и 16 страних одличја војводе Бојовића, коју је Коста Ракић чувао пуних 56 година и испуњавајући завет војводиног сина Добросава, недавно предао у аманет српском народу, а на трајно чување председнику Републике Србије. У збирци су домаћа и инострана признања која су Петру Бојовићу доделиле готово све важније европске земље. Ту су Карађорђеве звезде са мачевима Првог реда из 1933. године, ордени Француске легије части свих редова, али и војводине сабље и униформе из Народног музеја Чачак. Изложба је заједнички пројекат Генералног секретаријата председника Републике Србије, Народног музеја Чачак и Медија центра „Одбрана“, који је уједно главни координатор гостовања изложбе по домовима војске широм Србије.
На отварању изложбе директор Медија центра „Одбрана“, пуковник Стевица С. Карапанџин, подсетио је присутне на величанствене потезе српских војвода током Великог рата, посебно се осврћући на немерљив допринос војводе Бојовића у тешким тренуцима васкрсавања умируће српске војске, што му је осигурало место мећу бесмртницима наше историје, а ипак без права деценијама било ускраћивано.
- Данас, знамо да је Петар Бојовић био велики родољуб, човек изузетних способности који је предњачио у знању и образовању. Био је официр велике личне храбрости и једини генерал и командант неке од стратегијско-оперативних групација у Првом светском рату који је рањен у непосредном борбеном додиру са непријатељем. Искрено побожан и пожртвован, изразитог патријархалног васпитања, војску је доживљавао као једну велику породицу у којој се млађи безгранично воли, а старији беспоговорно, али не ропски покорно, слуша.
Био је војсковођа високих моралних начела, частан и достојанствен прегалац који је још у родитељском дому изградио чврсте и непоколебљиве ставове. Ипак, доживео је неслућено понижење, батинање од стране синова које су изродили они са којима се раме уз раме борио за ослобођење сваког педља отаџбине, крварећи и не жалећи себе. Ускраћено му је право на последњу достојну војну, али и људску почаст, право на гробно место и опело. Тело бесмртног војводе на таљигама је превезено на Ново гробље.
Нашем покољењу пружа се шанса да поново будемо достојни наследници славних предака, из свих важнијих периода наше историје, при чему мислим на четири главна стуба нашег националног идентитета: Светородну лозу Немањића, Косовски бој, устанак под Милошем и Карађорђем и Први светски рат, закључио је Карапанџин.
Поред Радивоја Бојовића, кустоса Народног музеја Чачак и аутора поставке, који је изложбу представио из стручног угла, истичући податке о војводи на којим је поставка конципирана, присутне је поздравио и државни секретар у Министарству одбране, Ненад Нерић.
- Изузетна ми је част да отворим изложбу посвећену човеку – легенди, који је по свему био и остао идеал каквом српски официр треба да тежи у свим временима.
Војвода Бојовић је симбол једне велике и страдалничке генерације, корифеј који је истрајно и до последњег момента свог живота делио злехуду судбину народа чији су ратни доприноси заборављени већ по потписивању мира. Као такав, није заслужио да уместо славом и сећањем, буде овенчан заборавом и потискивањем на маргине историје.
Нерић је поручио да је исправљање учињених неправди од пресудне важности, не за самог Петра Бојовића већ, пре свега, за све нас, јер од нашег односа према њему зависи какви ћемо сутра бити у вечности.
- Народ који заборавља ко је и одакле је, нема будућност. Да нам се то не би десило, на нама је да поштујемо оне чији су животи били залог наше садашњости и бринемо какво ћемо наслеђе оставити онима који долазе – да ли бреме под којим ће посртати или степеник више са којег ће историју и своје место у њој сагледати боље и паметнијe.
У уметничком делу програма наступили су глумац Народног позоришта у Врању Драган Станковић, хор Гимназије „Бора Станковић“ из Врања и виолинисткиња Марта Костић, а посетиоцима је поставку тумачила историчарка уметности и начелница Галерије Дома Војске у Београду, Јелена Кнежевић.
- О нама
- Магазин „ОДБРАНА“
- Издавачка делатност
- Историја
- Монографије
- Ратник
- Војна публицистика
- Војна техника
- Посебна издања
- Геополитика
- Уметност
- Књижевност
- Медицина
- Сведок
- Преводи
- Фокус
- Искуство ратовања
- Косово и Метохија
- Филозофија
- Приручници – водичи
- НОЛ за Војну акадмеију
- НОЛ за Медицински факултет ВМА
- НОЛ за Школу националне одбране
- Научна литература
- Зборници
- Издања Института за стратегијска истраживања
- Издања Војног музеја
- Дом војске
- Продавница „Војна књига“
- Вести
- Контакт