05.02.2013
Представљена књига „Хрватска олуја – документи”
У Атријуму Дома Војске Србије представљена је књига Станка Нишића „Хрватска олуја – документи”, о којој су говорили Слободан Јарчевић, академик Руске академије наука у Петрограду, рецезент Саво Штрбац и генерали у пензији проф. др Ђорђе Станић и Петар Шкрбић.Настојећи да документује узроке и последице сталних сукоба Срба и Хрвата на простору Балкана, аутор је у проширеном издању „Хрватске олује“ дао детаљан опис догађаја који је, 1995. године, уздрмао свет опсегом злочина над српским народом.
- Књига има два дела, први је посвећен историјском погледу на злочине над Србима на подручју данашње Хрватске, односно у Војној крајини, Аустроугарској, Краљевини СХС и Југославији, а други самој „Олуји“, истакао је др Ђорђе Станић, наглашавајући да злочини над Србима у тим крајевима никада нису сасвим престали. О егзодусу Крајишника из Хрватске, а затим и из Босне и Херцеговине, одакле су, опет гоњени ратним вихором, спас досегли у Србији, говорио је генерал Петар Шкрбић и сам учесник тих ратних догађања.
-
„Олуја“ је била војна, идеолошка и пропагандна акција хрватских власти осмишљена и реализована уз помоћ НАТО снага и муслиманске војске у Босни и Херцеговини, с циљем протеривања и уништавања српског живља, не само у Хрватској, него и из многих градова у Републици Српској, односно Босни и Херцеговини, рекао је између осталог генерал Шкрбић, док је Слободан Јарчевић, академик Руске академије наука у Петрограду и бивши министар спољних послова у Републици Српској Крајини говорио о католичанству и Ватикану као стожеру око кога су се традиционално окупљали извршиоци антисрпских погрома различитих боја.О књизи „Хрватска олуја - документи“, пре самог аутора говорио је и Саво Штрбац из „Веритаса“ који је истакао напоре учињене на истраживању злочина почињених у тој војној операцији.
Акција “Олуја” почела је 4. августа 1995. офанзивом хрватске војске и полиције на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације, односно на Републику Српску Крајину. Дан касније, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу. У операцији изведеној под патронатом америчких пензионисаних генерала учествовало је 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа одбране, којима се супротставило око 31.000 српских територијалаца.
П
осле бројних злочина хрватске војске, почињених током „Олује“, готово целокупно српско становништво напустило је та подручја. Колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима нашле су уточиште најпре на територији под контролом босанских Срба у западној и северној Босни, а затим и у Србији.Иако прецизних података о жртвама етничког чишћења у Хрватској нема, по неким изворима, у акцији хрватске војске “Олуја” нестало је 1.805 особа, док Хрватски хелсиншки одбор за људска права тврди да је током те операције погинуло укупно 677 цивила. С друге стране, Документационо-информативни центар “Веритас” у својој евиденцији поседује имена 1.960 погинулих и несталих Срба, од којих је 1.205 цивила, а међу њима 522 жене и 12 деце.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
