07.06.2017
Са отварања изложбе „Новосадска таписеријска сцена“
КЛИКНИТЕ ОВДЕ ЗА ВИРТУЕЛНУ ТУРУ КРОЗ ГАЛЕРИЈУ ! 
Од вечерас, па до 26. јуна 2017. године зидове Велике галерије Дома Војске Србије красиће таписерије обједињене на изложби под називом „Из збирке Атељеа 61 – Новосадска таписеријска сцена“. Остварења 11 уметника, попут Бошка Петровића, Етелке Тоболке, Наде Познановић Аџић, Наде Манчић и Бориславе Николовски, оправдавају суштину и смисао аутентичне таписерије, а због високих уметничких домета и велике ликовне снаге представљају битне одреднице у дефинисању идентитета новосадске таписеријске сцене.У безмало шездесетогодишњем развоју таписеријског медија на нашим просторима, формирала су се два центра таписерије, један у Београду, други у Новом Саду, у којима се таписерија неговала и развијала у виду посебне гране уметности. Током година, искристалисале су се разлике између уметника који су стварали у ова два центра, а управо Установа за израду таписерија „Атеље 61“, својим оснивањем, изложбама, конкурсима и усмереношћу, имала је пресудан утицај на аутономно развијање Новог Сада као таписеријског центра.
Начелница Галерије Дома војске, виши кустос Јелена Кнежевић, подсетила је госте окупљене на отварању да Установа за израду таписерија „Атеље 61“ и Галерија Дома ВС сарађују више од пола века, тачније од 1962. године, када је баш у Великој галерији, одржана прва самостална изложба Атељеа 61, као и да се у Уметничкој збирци Дома ВС, у оквиру збирке примењене уметности, налази известан број таписерија насталих у другој половини 20. века, које су попут изложених остварења, оглеадало времена и простора свог настајања.Теодора Ж. Јанковић, задужена за односе са јавношћу у Атељеу 61, указала је на изложбу као својеврстан омаж и једновремени приказ развоја таписеријске уметности у Новом Саду, кроз делове опуса уметника у чијој посебности се издваја стваралаштво оних који су таписерију одабрали за своју основну вокацију, а међу њима су и оснивачи Атељеа 61.
- Уз бројна остварења из земље и иностранства, важно је напоменути да наша збирка, у својој вишедеценијској традицији, броји преко 280 таписеријских дела и да је чак 80 новосадских уметника излагало таписерије управо у нашем Атељеу 61, поручила је Јанковићева.Ауторка изложбе, историчарка и кустоскиња Атељеа 61, Горанка Вукадиновић, направила је осврт на институције које су имале утицаја на развој таписерије у поменутим центрима.
- У Београду, велики допринос су дали Академија примењених уметности, Одсек за текстил, где се таписерија изучава као посебан предмет, затим Музеј примењене и Музеј савремене уметности. Треба поменути и УЛУПУДС, који је подстицао развој таписерија и уметнике београдског круга, који су допринели специфичности београдске таписеријске сцене. Са друге стране, постоји неколико разлога због којих се Нови Сад, као нешто старији центар, независно развијао. Пресудну улогу у томе имао је датум оснивања Атељеа 61. Ова установа је омогућила уметницима да се свакодневно друже са ткаљама, које су их информисале о свим преимућствима таписерије, о различитим материјалима и техникама које је као медиј карактеришу.
На крају, ауторка изложбе је додала да иако збирка Атељеа 61 чини сам пресек таписеријских дешавања у Новом Саду, па и на простору бивше Југославије, постоје и други елементи који одређују уметничку сцену овог центра.- Таписеријску сцену нашег града чине и све оне таписерије које се налазе у музејима, галеријама, приватним колекцијама, затим оне које оплемењују многобројне јавне просторе и установе, али и оне које уметници чувају у својим колекцијама. Збирка Атељеа 61 је најбогатија и репрезент је новосадске таписеријске сцене, а ова изложба је само једна од могућих начина на који се представљају уметници који су се бавили таписеријом.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
