15.10.2017
"С ПИСЦЕМ У ЛИЦЕ", гост - Љиљана Хабјановић Ђуровић
Сино
ћ је у Дому Војске Србије одржан још један сусрет „С писцем у лице“. Гошћа, Љиљана Хабјановић Ђуровић, је пред стотину људи беседила о свом стваралаштву, пре свега романима „Петкана“ и „Вода из камена“, којима је због великих празника - Покрова Пресвете Богородице (14.10.) и Свете Петке (27.10.) дружење било посвећено. Разговор са писцем је водила Катарина Симоничић.Више од 25 година Љиљана Хабјановић Ђуровић спада у најчитаније и најтиражније писце. И поред бројних књижевних награда у земљи и иностранству, ордења Српске православне црке и Руске православне цркве, на питање да ли се икада уплашила да је толика хвала не понесе, одговара скромно.
- У младости, када сам желела да будем писац и када сам почела да пишем књиге, наравно да сам то желела због себе, јер се мени свиђало да будем писац. Временом, како сам почела да објављујем књиге и када су људи почели да ми говоре шта те књиге њима значе, ја сам схватила да нам Бог ништа не даје само због нас сами. Даје нам да бисмо поделили са другима. Бескрајно сам срећна гледајући људе којима моје књиге значе. Захвална сам Богу, својој породици и својим читаоцима. Мени си читаоци важни. Читаоци су били са мном када су ме сви други остављали и они одржавају моје место на књижевној сцени. Све те књижевне награде, осим ордења Српске православне цркве, ја не бих мењала за моје читаоце.
То што је Бог дао мени да пишем овакве књиге и да ме читаоци воле, могао је дати и неком другом. Зато нисам горда, чак нисам ни поносна. Ја сам само захвална.
Роман „Петкана“ означава почетак духовног циклуса, након којег су се ређали наслови „Игра анђела“, „Вода из камена“, „Запис душе“, „Сјај у оку звезде“,"Гора преображења“. Заједничко за све књиге овог циклуса је спој историје и светоотачке литературе, вешто прожет најдубљим емоцијама и размишљањима ликова попут Мајке Божије, деспотице Ангелине, Светог Саве, кнегиње Милице...
Писати о светима носи велику одговорност. Али, свакој објављеној књизи претходи темељна припрема из историјски проверених извора и молитва светима да садејствују са њом у писању о њиховим животима и делима.
- Они који су читали моје књиге знају да се на почетку сваког романа захваљујем свецу о коме сам писала. [...] Припремајући се за роман „Сјај у оку звезде“, сазнала сам да су се византијски иконописци припремали за сликање ликова светих тако што би се претходно молили светом лику који сликају да садејствује са њима. Ја сам тада схватила да би требало да захваљујем ликовима о којима пишем, јер и писци сликају, само речима.
У својим делима често истиче моћ искрене молитве, баш као у роману „Петкана“, у коме пише да се: „Неко моли зато што се плаши, неко да поврати веру, а има и оних, малобројних, који моле из љубави према Богу.“
Романи Љиљане Хабјановић Ђуровић, иако слојевити у значењу, језички су писани пријемчиво и јасно, тако да сваки ћиталац може пронаћи начин да га тумачи према личном сензибилитету. У делима она поставља многа питања, за нас људе неизбежна. Некада нуди одговоре, а некада је, чини се, важније подстаћи читаоца да се сам запита и потражи своју истину. По томе ни роман „Петкана“ није изузетак, јер одговоре на то ко смо, одакле смо и где идемо, поставља свако, као и: „Да ли је Бог бирао човека, или је човек изабрао Бога? Бира ли човек уопште, или је само глумац у представи коју је Бог већ давно написао и доделио му улогу, а да није питао да ли му се таква свиђа?“
За крај књижевног сусрета, Љиљана Хабјановић Ђуровић је прочитала део из књиге „Вода из камена“, а неке од порука овог одломка биле су да добро побеђује и да се „светлост просипа на праведнике, а весеље на оне који су чистог срца“.У сусрет Дану примирја у Првом светском рату, 9. новембра 2017, од 19 часова, гост серијала „С писцем у лице“ биће Александар Гаталица, а тема његов роман „Велики рат“, за који је 2012. добио НИН-ову награду.
Чекамо вас у Дому Војске!
ФОТО ГАЛЕРИЈА
