Промовисана књига "Енигма и рат у Југославији"

У Свечаној сали Дома Војске Србије данас је промовисана књига Светка Ковача „Енигма и рат у Југославији – сукоби криптолога и криптоаналитичара и обавештајних и контраобавештајних служби”. Промоцији су присутвовали представници МО и ВС и МУП-а и бројни гости.

Присутне је поздравио директор Медија центра „Одбрана” пуковник Стевица Карапанџин, који је том приликом подсетио и на остала нова издања ове установе, а у освит београдског сајма књига позвао је госте да посете штанд, присуствују промоцијама књига и трибинама.

 О том новом издању Медија центра „Одбрана”, које је данас промовисано, говорили су Драгана Марковић, уредница издања, потпуковник др Иван Мијатовић, рецензент, из ЦВНДИ, и Светко Ковач, аутор.

Драгана Марковић је рекла да око чувене „енигме”, која физички подсећа на писаћу машину, а у себи садржи највеће научне иновације времена у коме је настала, у јавности и даље постоји вео тајне.

– Иако је и раније писано о „енигми”, чини се да ова машина, као и све тајновито, и даље побуђује пажњу јавности, истакла је уредница и рекла да ова књига садржи и нешто ново – до сада нико није разматрао њен утицај на југословенско ратиште у Другом светском рату.

Она  је подсетила да је аутор, некадашњи директор Војнобезбедносне агенције МО РС, објавио неколико књига у издању МЦ „Одбрана”, па и ову последњу, и поред занимања за то дело и других издавачких кућа. На тај начин је још једном своје поверење поклонио МЦ „Одбрани”.

О аутору и делу говорио је опширније рецензент потпуковник др Иван Мијатовић.
– Мало је публициста, историчара и хроничара „старих времена” који су са толико прецизности, ауторитативности и чињеничних података, на тако малом простору хронолошки поређали догађаје, личности и историјске процесе из XX века, који су судбоносно утицали на историју света и Европе, као што је то урадио аутор овог дела. Kомбинујући литературу, изворе, написе, те казивања савременика, очевидаца, учесника и историчара, аутор је направио синтезу најбитнијих детаља о „енигми”, машини за криптовање, која је битно утицала на развој ратних дејстава у Другом светском рату, као и на борбу криптолога и криптоаналитичара у „пробијању или заштити шифре”, пратећи паралелу борбе обавештајних и контраобавештајних служби кроз поглед у прошлост  – рекао је потпуковник др Мијатовић и истакао да је аутор својом књигом подарио својеврсни омаж том уређају за шифровање података.

 
На двеста двадесет две стране текста, у седам поглавља, те уводу и закључку, испричана је прича о моћној „енигми”. У првом поглављу, аутор кратко обрађује настанак „енигме” њен историјат, у другом су представљене најважније карактеристике тог уређаја – делови, елементи, начин рада, и ауто се бави  кључевевима и криптоанализом.  У трећем, четвртом и петом поглављу, уводи и води читаоце кроз свет обавештајних служби, описује њихову непрекидну борбу на пољу скривања и откривања, чији је централна тачка „енигма”.

Најважнији део књиге јесте шесто поглавље. У њему се осветљава утицај „енигме” на југословенско ратиште и делатност немачке обавештајне службе према Југославији, говори о југословенској служби безбедности пред Други светски рат и југословенским шифрама пре и у току Другог светског рата у Југославији. Такође, у опису догађаја који су претходили агресији на Југославију анализирани су подаци о томе да ли је праћењем веза „енигме” откривен напад на Југославију и да ли је то могло да смањи број жртава, посебно током бомбардовања Београда 6. априла 1941. године. У том поглављу анализиран је и утицај „енигме” на војне операције у Југославији, првенствено на четнички и партизански покрет, и утицај великих сила  на те покрете и уопште на рат у Југославији.

У последњем, седмом поглављу, дати су подаци о томе како се „енигма” користила у Југославији после Другог светског рата.
Потпуковник др Мијатовић рекао је да је Светко Kовач изнео мноштво прецизних детаља, дао тачне „адресе” на којима се могу пронаћи делови мозаика из којих је саставио „причу”, питку и читљиву, о једној тако тајновитој направи.
– Он излаже хронолошки и историографски коректно, комбинујући догађаје и личности које су имале пресудну улогу у њима, обликује казивања и утапа у једну општу слику намењену не само историчарима, већ више усмерену на ширу читалачку публику.

Обраћајући се на крају промоције аутор је рекао да је о „енигми” писао из угла служби безбедности, а не њеног функционисања. Занимало га је да ли има слабости и како су немачке службе безбедности штитиле то средство, као и то ко је успео да је дешифрује и како је то скривано од Немаца. Рекао је да нема ниједне веће битке у Другом светском рату, од којих су многе биле прекретнице на том делу ратишта – као што су Битка за Британију, Битка за Атлантик, Битка у северној Африци, Инвазија на Нормандију, догађаји на Источном фронту – где није и „енигма” имала значајан утицај.

Она је коришћена и после рата у ЈА, па и ЈНА – за обуку кадра ЈНА шифарске специјалности до увођења у рад шифротелепринтера и, како је рекао Светко Ковач, никад није била уведена у оперативну употребу армије.
 
Данас у Србији има четири „енигме”, од којих су три најсавременији модел М4, и још седам делова те машине. Оне красе музејске поставке. Имају изузетну музејску вредност, али и тржишну. На скупу је речено да их од око 3.000 колико је израђено, евидентирано само 150.

Посетиоци промоције су могли да виде моделе „енигме” који се чувају у Војном музеју, а потпуковник Миодраг Секулић је демонстрирао њихов рад.