Вече у знаку поезије

„Ако је атлетика краљица спортова, у књижевности је то, онда, поезија“, рекао је Слободан Гавриловић, публициста, отварајући вечерас промоцију прве збирке поезије „Суво злато“, лекарке и поетесе Мирјане Мишовић у Дому Војске Србије.
 

Наиме, поезија је онај најприроднији израз и код, кроз који се најлакше креће у изражавање најдубљих и најважнијих осећања, порука и кроз који се чува идентитет. Отуд је природно што готово да нема човека који барем у једном периоду свог живота није написао понеки стих, песму.
 

Подсећајући да Мирјана Мишовић није први лекар у нас који се окушао у књижевности, те да су многи лекари данас у свести народа  познатији као писци него као лекари, Гавриловић се осврнуо на омиљене теме и тачке Мишовићеве: „Љубав, патња и слобода су њене опсесије. Ово је збирка тананог песника са веома осетљивим сензибилитетом, заправо покушај да се у ери масовне потрошње одбране емоција и сам појединац.“
 

Петар Арбутина, књижевни критичар, писац, публициста и уредник у „Службеном гласнику“ истакао је да је збирка дуго припремана, али се и осврнуо на преовлађујуће теме код Мишовићеве – љубав, патњу, сва најдубља лична осећања, и значај оживљавања управо овакве поезије у контексту времена у коме је настала:
 

„Кад данас поменете лирику, одговор је исти као да сте поменули нешто што се никога не тиче. Али то само показује да данас, у погледу осећајности, живимо у недовршеном времену где нема правих питања већ постоје само одговори. Што је још горе, у њему нема ни много разума.Зато наслов ове збирке није у складу са меркантилном карактеристиком наше цивилизације. Ипак, ауторка успешно улази у песнички свет који интуитивно познаје.“
 

Укратко, још увек вреди потражити ону ватролику реч како је то говорио Бранко Миљковић, којом ћемо говорити о нашим најважнијим осећањима.