Обележен Дан Музејa жртава геноцида

Дан Музеја жртава геноцида, 22. април, обележен је данас пригодним скупом  у Дому Војске Србије. У првом делу скупа представљен је рад те установе и неких удружења и појединцима са којима успешно сарађују, а у другом делу представљена је књига „Ужички крај 1944. године”, аутора Богића Ђ. Красића, чији је издавач Музеј жртава геноцида.

Директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина говорио је о плановима и програму  рада установе и подсетио на значајне датуме из наше историје које обележавају. Први је 22. април 1945. године, у знак сећање на пробој последњих затвореника концентрационог логора Јасеновац у НДХ да се дочекају  слободе и да преживе, који славе као свој дан, а други је 21. октобар, који  подсећа на велике злочине немачке војске у Крагујевцу, Краљеву 1941. године.

Музеј дуго година успешно сарађује са Удружењем логораша Јасеновац, о чијем раду је на скупу говорио Милинко Чекић, почасни председник тог удружења.

Потом се окупљенима обратио гост из Загреба, новинар, Аргентинац хрватског порекла, Драго Пилсен, члан Антифашистичке лиге Хрватске, човек занимљивог порекла – његови су деда и баба помогли Анте Павелићу да оде у Аргентину, а отац му је био Павелићев телохранитељ у тој земљи. Пилсен, по убеђењу антифашиста, причао је усташтву у Хрватској, о страдању у Јасеновцу, о догађајима око канонизације Степинца, о нетачном натпису на табли о страдању у Блајбургу, којим се усташка војском изједначава са хрватском.

О књизи „Ужички крај 1944. године”, чију штампу је помогла Скупштина општине Ужице, говорили су аутор Богић Ђ. Красић и историчар др Милутин Живковић, истраживач сарадник са Института за српску културу из Приштине. Представљајући књигу, др Живковић је говорио о три ствари на које она упућује. Најпре, на првокласну вредност архивске грађе на основу које је писана та књига – реч је о документацији која је похрањена у Музеју и Архиву Ужица и фондовима четничке и Недићеве архиве у Војном архиву Србије. Потом, причао је о карактеру књиге, наизглед локалном, али како је рекао, без кога нема ни ваљаног рада у историјској науци на темама из прошлости Србије, у време окупације током Другог светског рата. Треће, како је рекао др Живковић, ова књига, локалног карактера нема и локални значај, јер  се уклапа у ширу причу, већи мозаик тема и дешавања  у време окупације Србије у том рату.