Представљена књига „Соколски корени“

У Атријуму Дома Војске Србије у Београду данас је у организацији Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и Медија центра „Одбрана“ промовисана књига „Соколски корени“ аутора Драгољуба Пановића.

Поздрављајући присутне у име Савеза, председник те организације пуковник у пензији Љубомир Марковић истакао је да је у години када обележавамо 100 година од завршетка Првог светског рата потребна промоција књиге која указује на значај слободе и љубави према отаџбини.

– Књига је ризница поука новим генерацијама како да се поставе у турбулентним и загонетним временима која нам предстоје. Она, такође, указује на сав бесмисао рата и последице које он има по обичан свет, рекао је Марковић додавши да је Србија својим географским положајем капија Европе, те да је зато увек била на удару светских сила.

Сретен Цветојевић Цвеле, који је био стручни сарадник на роману „Соколски корени“ истако је да је аутор успео да у роман утка све оно што је га је обележило и обликовало као човека– суживот с муслиманима, одлазак у иностранство, упознавање различитих култура и народа и веровање да је пацифизам највиша људска вредност.

– Пановић је успео да на примеру две имагинарне породице на левој обали Дрине опише истинска збивања на просторима Љубовије, некадашњег Соко града, од доба турске империје, преко грађанског рата деведесетих година до данашњих дана, рекао је Цветојевић, напомињући да је порука романа да народи морају и на овим просторима, баш као што је то пракса у западној Европи, живети у толеранцији, мултиетничности и мултиконфенционалности.

Према речима аутора, на један овакав литерарни подухват инспирисао га је животни пут његовог познаника Мухамеда Рустанбеговића, коме је ова књига и посвећена. Човек, који је сплетом ратних околности остао без свега у Сребреници, морао је да почне живот из почетка. У потрази за узроцима братоубилачког рата, Пановић је дошао на идеју да напише књигу која ће указати на сав бесмисао оружаних сукоба, оживљавајући животе својих познаника у ликовима које је креирао.

 „Соклски корени“ су прича о љубави, босанском рату и недаћама народа који је некада био један. Роман поручује да љубав спаја баш као и различитост, да не волимо због већ упркос, као и да верска и национална разноликост дају духовну и умну слободу. Роман говори да свака вера поштује и негује све добро у човеку, јер управо због доброте и широкогрудости верујемо у боље сутра.