Промоција књиге „Ера мултиполарности“

Данас је у атријуму Дома Војске одржана промоција књиге „Ера мултиполарности“ Душана Пророковића, предавача на Факултету за дипломатију и безбедност, у издању „Службеног гласника“. Пророковић се, наиме, већ више година бави процесом рађања нове вишеполарности у уређењу света, а резултат тог истраживања јесте књига која је данас представљена и о којој су говорили Јово Вукелић, њен уредник, др Бранко Крга, др Јован Душанић, новинар Никола Врзић и Момир Булатовић, некада политичар, а данас такође предавач. Тема више него занимљива и важна за сваку државу – свет, вазда у превирању, супротно очекивањима из 1980-их и 1990-их у вези са такозваним „крајем историје“, доживљава нови, тешко предвидљив процес: након четврт века рађају се нови полови моћи и мало ко може у овом тренутку рећи колико ће их бити у годинама које долазе.

 

„Реч је о процесу који траје сасвим видљиво последњих десетак година и трајаће деценијама“, истакао је Јово Вукелић. Новинар Никола Врзић нагласио је да је реч о делу које је потпуно утемељено, те да је аутор у карактеризацији међународних односа дошао до низа закључака од којих је Врзић истакао два.

 

„Први закључак је да је мултиполарност најприроднији поредак, а други да су без обзира на све промене и појаву нових фактора који утичу на међународне односе, државе и даље најважнији носиоци тих односа. Зато се књига може читати као упутство за вођење државе“, истакао је Врзић подсећајући на то да се Србији стално пребацује да је преспавала пад Берлинског зида те да зато не би требало да игнорише овај већ  захуктали процес.

 

Др Јован Душанић је, наглашавајући да је реч о делу које јасним стилом говори о веома сложеној теми, додао да исто у потпуности објашњава како настаје вишеполарни свет:

 

„Није питање хоће ли такав поредак настати, јер ми управо присуствујемо успостављању равнотеже, већ колико ћемо полова добити – три или девет.“

 

За Момира Булатовића, књига је изузетно важна већ због оних процеса који нам се свима дешавају, али и због појаве нових чинилаца што утичу на политике разних земаља: „Нови економски систем и његове елите су у, европским земљама пре свега, развластили старе олигархије, и данас је велико питање кад се с тим државама разговара, с којим се њиховим чиниоцима моћи то чини?“

 

Аутор је као педантан истраживач, нагласио је проф. др Бранко Крга, за сваку своју тврдњу нашао упориште у бројним ауторитетима и теоријама, али и оставио једну недоумицу на размишљање свима:

 

„С једне стране стоји теза да положај неке земље и њену моћ одређује њена спољна политика, а с друге, теза по којој је спољна политика сваке државе условљена њеним унутрашњим односима, снагом, стабилношћу.“

 

Публици се, на крају, обратио сам аутор, подсећајући да живимо у времену промене хијерархије моћи у свету у коме су се као чиниоци од утицаја на спољну политику појавили и такозвани недржавни фактори, а безбедност остаје кључни појам за све.

 

„Мултиполарни свет је у овој 2018. години и те како присутан, али ће проћи још много  времена док добијемо дефинисане полове моћи“, рекао је Пророковић. „Супротно очекивањима, доћи ће до дестабилизације у низу региона јер се статус привилегованог у међународним односима не поклања већ осваја. Зато би овај процес требало и ми да пратимо, пажљиво, и то кроз рад истраживачких ценатара, а не политичких. Јер, реч је о веома непредвидивом процесу, мултивекторском. Само тако ћемо моћи да га разумемо.“