ХРОНИКА САЈМА, четвртак, 25. октобар

► Промоција књигe „Битка на Кошарама – сећање учесника 1999“ на Сајму књигa
 
На штанду Министарства одбране и Војске Србије на Сајму књигa данас је представљена књига „Битка на Кошарама – сећање учесника 1999“, шестом делу из едиције „Ратник“, у коме су сабрана сећања учесника борби на Кошарама на Косову и Метохији 1999. године.  
 
Књига враћа дуг херојима који су током НАТО агресије 1999. године бранили и одбранили државну границу СР Југославије према Албанији, а о тим славним данима одбране отаџбине сведочили су учесници битке, у славу и част својих 108 погинулих сабораца, за историју и за нова поколења.

Међу њима су и они који су говорили на данашњој промоцији, пуковник Душко Шљиванчанин, тадашњи командант 53. граничног батаљона на Кошарама,  генерал-мајор у пензији Драган Живановић, командант 125. моторизоване бригаде, пуковник у пензији Видоје Ковачевић, начелник штаба 63. падобранске бригаде  и командант борбене групе на Кошарама и пуковник у пензији Љубинко Ђурковић, командант 2. моторизованог батаљона 125. моторизоване бригаде.
 
Пуковник Душко Шљиванчанин истакао је да је веома значајно што се говори на тему Кошара, нарочито због будућих поколења, јер се на Косову и Метохији часно борило и часно гинуло.
 
- Сви они који кажу другачије једнако су лицемерни и злонамерни, као и они који су агресују назвали “Милосрдни анђео” – нагласио је пуковник Шљиванчанин. Он се посебно осврнуо на дешавања 1997. и 1998. године која су, како је истакао, веома важне за разумевање околности у рејону карауле Кошаре 1999. године.
 
Говорећи о улози граничара, он је истакао да је 53. гранични батаљон, један од три гранична батаљона Приштинског корпуса који је обезбеђивао државну границу у дужини од 68 километара. То је најтежи и најсуровији део наше државне границе, на коме су, од како постоји, мучки гинули и убијани наши граничари.
 
Из визуре граничног батаљона, значај битке на Кошарама, како је истакао пуковник Шљиванчанин, огледа се у томе што су припадници 53. граничног батаљона примили први и најтежи удар и зауставили агресора на државној граници, што није било лако.
 
Пуковник Шљиванчанин одао је посебно признање војницима на одслужењу војног рока, који су, по његовим речима, истински хероји битке на Кошарама.
 
Генерал-мајор у пензији Драган Живановић сматра да је ово тек прво издање књиге „Битка на Кошарама – сећање учесника 1999“, јер има још доста тога да се каже.
 
- Будите уверени да је реч о оргигиналним сведочанствима, да нема измишљања и не треба дозволити другима да то касније прекрајају – нагласио је генерал Живановић.

Говорећи о борбама на Кошарама, он је рекао да је то била одсудна одбрана која је изискивала и губитке.
 
- Мени је жао због тога, имали смо 108 погинулих, и та борба прса у прса, такође је довела до већих губитака. То су биле свакодневне борбе, од 9. априла до 10. јуна, када смо се после Кумановског споразума повукли са тих положаја и са територије Косова и Метохије – објаснио је генерал Живановић.

Посебна важност сведочанстава о борбама на Кошарама, како је истакао генерал Живановић, је у томе што су она својеврсни путоказ младим генерацијама какав је то патриотизам, храброст и пожртваваност била, истичући да су се многи од тих младих људи који су били рањени, након указане помоћи, враћали у борбе, јер нису хтели да оставе своје другове, знајући колико је у тим околностима тешко заменити човека који је избачен из строја.
 
О херојству и пожртвованости припадника 63. падобранске бригаде у тим данима говорио је и пуковник у пензији Видоје Ковачевић, истичући да је један од доказа за то што су за исказане војничке врлине које је та бригада урадила на територији Косова и Метохије, одликована Орденом народног хероја као и 125. и 549. моторизована бригада.
 
Пуковник Ковачевић је посебно похвалио иницијативу министра одбране да се покрене ова тема и да људи који су учествовали у овим борбама посведоче о тешким искуствима која не смеју бити заборављена.
 
- Јер нема ништа светлије него бранити свој народ и своју државу, а људи који су тамо били заслужују свако поштовање – нагласио је пуковник Ковачевић.
 
Ово је прилика, нагласио је на почетку свог обраћања пуковник у пензији Љубинко Ђурковић, да се чује истина о Кошарама и значају те херојске битке.
 
- Кошаре су синоним за победу над НАТО пактом. Херојска борба на Кошарама прва је изашла у јавност после 2000. године, грчевито и мукотрпно, јер смо имали једну деценију у којој је неко хтео да омаловажи и унизи борбу за отаџбину – истакао је пуковник  Ђурковић, наглашавајући да то нису успели захваљујући многима који су се борили за истину, да српска и светска јавност знају шта се стварно догађало у одбрани отаџбине на Кошарама и другим местима.
 
Идеја за читав пројекат “Ратник” потекла је од министра одбране Александра Вулина, а разрађена је у три фазе, које су обухватиле снимања сведочења великог броја учесника ратних дејстава на Косову и Метохији 1999. године, затим објављивање седам књига у едицији “Ратник” која је промовисана на овогодишњем Сајму и израду документарно-играног филма у копродукцији РТС-а и ВФЦ “Застава филм” чије је приказивање планирано у марту следеће године, поводом двадесет година од НАТО агресије.
 
► Представљање војног школства
 
Пуковник др Александар Буквић, мајор Славиша Арсић и доцент др Јасмина Милошевић Столић представили су данас на Сајму војно школство и Универзитет одбране, од могућности за будуће полазнике, до процеса израде уџбеника. Шта је војни менаџмент, како се изучава војна инжињерија, шта је логистика одбране и зашто је њено изучавање на нивоу мастера, како функционише међународна сарадња, објаснио је пуковник Буквић.

Др Јасмина Милошевић Столић, андрагог, бавила се одговором на питање зашто се морају читати књиге и зашто дигитални медији убијају одређене способности код људи и сужавају простор слободе.
 
Мајор Славиша Алексић појаснио је како функционише процес стварања уџбеника у оквиру војног школства. Пуковник Миљојко Јаношевић говорио је о систему контроле, од рецензије до анкете крајњих корисника тј. кадета. Професор Силва Добрић појаснила је потребе за осавремењавањем уџбеника и увођењем више практичних приказа у односу на теорију, што је нарочито потребно у медицинским наукама. Говорећи о стручној периодици, професорка Добрић представила је часописе „Војно дело“, „Војносанитетски преглед“, „Војнотехнички гласник“ и „Нови гласник“.
 
► Разговор с поводом: „Алојзије Степинац и Дијана Будисављевић, два лица једног рата“
 
Може ли човек у изузетно тешком времену да буде то – човек? Може, Дијана Будисављевић и њен тим су то доказали кад је било најтеже, спасавајући хиљаде српске деце од сигурне смрти у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата. Њихов антипод је високи прелат који је, већ самим тиме што је био духовник, требало да у том времену другачије поступа, а није – загребачки надбискуп Алојзије Степинац.
 
Дијана Будисављевић је познавала Степинца, више пута га је молила за помоћ, изговарао се на недостатак утицаја, моћи. О односу ове две историјске личности, вансеријском хуманизму с једне и моралном паду с друге стране, било је речи данас на штанду поводом изласка из штампе књиге академика Љубодрага Димића и др Николе Жутића „Алојзије Степинац, Држава, црква, надбискуп, 1934-1941.“ у издању „Филипа Вишњића“.

Владика славонски Јован Ћулибрк, појаснио је у чему је значај издања и теме разговора. „Кад смо кренули са радом у Комисији за сазнавање и оцену личности Степинца, непријатно смо се изненадили сазнањем да готово да нема наших посебних научних радова на ову тему. Већ деценијама се преписују „;Магнум Кримен“ Виктора Новака и зборник докумената о злочинима дела Римокатоличког клера у НДХ. Деловање Алојзија Степинца се не може одвојити од деловања Ватикана у целини у то доба, а посебно папе Пија XII. Пример Пољске и ћутања на огромно страдање Пољака показује да је Ватикан имао неке стратешке циљеве и није бринуо много ни о страдању католика. У Јасеновцу је, на пример, побијен у потпуности клер старе католичке цркве, који су одбили да признају папину непогрешивост“, рекао је владика Јован.
 
Драган Јовановић, уредник овог издања, подсетио је да за борбу против зла прво морамо знати његове корене. „Ништа, а поготову не систематско, програмирано зло, не настаје само од себе. То је срж ове књиге – односи Степинца са Католичком акцијом која је годинама радила на духовном одвајању Хрвата од Југославије.“
 
Слађана Зарић, уредник документарних филмова у Радиотелевизије Србије и ауторка документарног филма и изложбе о Дијани Будисављевић подвукла је управо разлику између хероине отпора страхотама и духовника који се руководио врло недуховним разлозима. „Дијана Будисављевић је доказала да се може бити човек у времену зла и зато стоји поређење ње и Степинца који није урадио ништа.“
 
Модератор овог разговора с поводом био је Мирослав Тохољ, начелник Одељења за издавачку делатност Медија центра „Одбрана“.
 
► Млади и војска
 
Као и претходних сајамских дана, последњи догађај на штанду МЦ „Одбрана“ била је трибина, овог пута посвећена односу младих према Војсци Србије. Саговорници, пуковник Мишо Крговић, поручник Марко Мијајловић, потпоручница Сања Милутиновић и војници на добровољном служењу војног рока Анђела Пејчић и Лука Стајић, говорили су о својим мотивима да уђу у војну службу и искуствима у њој.

Пуковник Крговић је казао да је од 2010. године када је обавезно служење војног рока обустављено, око 12.500 људи служило војску на добровољној основи. Поручник Мијајловић и потпоручница Милутиновић говорили су о мотивима да уђу у војни систем – неговање вредности које у времену криза увек недостају друштву, обезбеђен посао након завршетка школовања, добар систем студирања и извесна сигурност током тог процеса.
 
Модератор трибине била је капетан Мирјана Крстовић, уредник у магазину „Одбрана“.
 
► Војно школство у фонду ВФЦ „Застава филм“
 
Филмска кућа Војске Србије „Застава филм“ одувек је пратила потребе система одбране својим садржајима, као и оно чему филм од свог почетка тежи – уметничким дометима. Кад је образовање у питању, „Застава филм“ је током седам деценија рада створила на стотине филмова посвећених тој тематици. Публика на Сајму данас је могла видети два филма из тог фундуса: „Част је наша имовина“ о Војној академији и „Путовање „Јадраном“ о пловидби школског брода „Јадран“ од Тивта до Лисабона и назад.