12.02.2019

Представљена књига „Војводе и војводски барјаци“



У Атријуму Дома Војске Србије данас је представљена нова књига професора доктора Радоша Љушића под називом „Војводе и војводски барјаци – Војно уређење устаничке Србије (1804 - 1815)“. На промоцији су поред аутра говорили, у име Медија центра „Одбрана“ Драгана Марковић, те проф. др Сузана Рајић и др Радомир Поповић.
 
Драгана Марковић рекла је на почетку да ова монографија, која је изашла у издању Медија центра „Одбрана“, употпуњује значајну празнину о Српској револуцији, а тиче се, пре свега, војног устројства устаничке Србије и војводских застава. Раздобље обухваћено овом студијом аутор посматра као јединствену целину, тако да ратно раздобље српске револуције чини уједно и хронолошки оквир ове књиге.
 
Премда се о биткама, војводама, народној и регуларној војсци устаничке Србије до сада писало знатно више везано за Први него за Други српски устанак, тек овом монографијом добијамо прегледан и систематизован увид у војну организацију Србије од 1804. до 1815. године, наводи се између осталог у рецензији Радомира Поповића која је уз књигу објављена.
 
Професорка Сузана Рајић истакла је да је промоција ове књиге најбољи увод у обележавање Дана државности и важно подсећање на сам темељ српске државности. Она је подвукла да без знања које се налази у овој студији не можемо разумети, не само развој српске државности, него и развој најбитнијих установа тадашње Србије, без којих нема ни данашње Србије. Професрока Рајић закључила је да ова монографија стаје у ред монументалних издања наше историјске науке.
 
Рецензент монографије „Војводе и војводски барјаци – Војно уређење устаничке Србије (1804 - 1815)“ др Радомир Поповић нагласио је да је ова студија заправо плод једног дуготрајног истраживања српске историје, са Српском револуцијом у њеном средишту, а на ком професор Љушић у свом раду истрајава. Он је додао да су овом књигом поред детаљног пописа српских војвода исправљене и неке до сада погрешно навођене чињенице, наводећи пример досадашње поделе на такозване велике и мале војводе. Професор Поповић закључује да је Љушићева студија заправо вођена мишљу Милорада Екмечића да је Српска револуција „екстракт српске историје ХIX I XX века“ уз подсећање да је њен утицај присутан и до наших дана.

Професор Радош Љушић уз захвалност издавачу и својим сарадницима који су му помогли у прикупљању поседно фототипске грађе за ову књигу додаје да је војна проблематика Српске револуције била од почетка присутна у свим до сад објављеним студијама на ову тему, али је тек сада она одвојена од других тема и личности које стоје у темељу српске државности. Љушић истиче да је њему лично посебно битно поглавље везано за војну и цивилну власт устаничке Србије, о чему се до сада у оквиру српске историографије није говорило.
 
У име идавача Драгана Марковић дадаје да је поред садржаја ове монографије за који се побринуо професор Љушић она добила и свој визуелни идентитет  за који је заслужна Александра Доловић.
 
 
 
 
photoФОТО ГАЛЕРИЈА