06.03.2019

Одржана промоција књиге „Моравска дивизија другог позива“



Промоција „Моравске дивизије другог позива“, мемоарско-историографске студије генерала Љубомира Милића, коју је приредио и уводну студију написао проф. др Александар Животић одржана је данас у Атријуму Дома Војске Србије. О делу су говорили академик проф. др Љубодраг Димић, потпуковник доц. др Далибор Денда, уредник мр Снежана Ђокић и приређивач проф. др Александар Животић.

Пишући о својим сећањима на командовање Моравском дивизијом другог позива, генерал Љубомир Милић се ослањао на лични дневник који је водио током читавог периода рата искрено верујући да ће својим списима успети да надомести недостатке у до тада познатим радовима.

О животу и војној служби генерала Милића говорио је др Димић који је истакао да је исказ критичан, писан са одговорношћу и поткрепљен документима.

У списима се налази стручна анализа и ставови ратне стварности. Описани су услови у којима се ратовало, временске прилике, да ли је војска обезбеђена храном и наоружањем – рекао је Димић додајући да историчари све празнине попуњавају мемоарима учесника рата.

Потпуковник доцент др Далибор Денда је препоручио будућим истраживачима да користе ово дело, јер овакви извори, поред архивске грађе дају много јаснију слику о рату. Према његовим речима, генераловим рукописом имамо прилику да видимо како је 1914. године једна дивизија која је бројала више од 15 хиљада људи кренула на усиљени марш.

Закључну реч на промоцији је дао приређивач проф. др Александар Животић који је изразио захвалност свима који помогли да се издају мемоари генерала Милића.

Спис је настао непосредно по завршетку Првог светкског рата, у периоду када се постављало питање шта је био повод за рат. Списи су већ 30их година били припремљени за штампу и да су прихваћени од стране Академије наука. Генерал је добио награду за мемоаре – подсетио је проф. др Животић.

Генерал Љубомир Милић рођен је 1861. године у Горњем Милановцу. Био генерал српске, касније и југословенске  војске. По завршетку Ниже школе Војне академије распоређен је на дужност у 7. батаљон Дунавског пешадијског пука. 1923. године је добио чин дивизијског генерала, када је и пензионисан. Преминуо је 1949. године, када је умро и последњи генерал некадашње српске војске.
 
photoФОТО ГАЛЕРИЈА