01.04.2019
Промоција књиге „Клопка за гелере”
У Свечаној сали Дома Војске Србије одржана је данас промоција књиге „Клопка за гелере” – допринос миру и хуманости, примаријуса др Душанке Мандић, коју је издао Медија центар „Одбрана“. То дело представљено је прошле јесени и међу насловима Медија центра „Одбрана“ на београдском Сајму књига.Књигом „Клопка за гелере” др Мандић је обележила 25 година рада у тој области и у њој је приказан пут којим је ауторка прошла од идеје до примене патента. Говори о изуму који је патентирала 1995. године, а који се од 2000. налази у регистру медицинских средстава. Од 2007. се изучава и као нова технологија у медицини, за сада само на последипломским студијама медицине.
Проналазач и аутор данас представљене књиге, лекар је са вишедеценијским искуством, и стручњак је који заступа нове приступе у лечењу озбиљно повређених. Трновитим путем до изума запутила се почетком деведесетих година када је земља била суочена са великим бројем рањеника и несташицом лекова. Дошла је на идеју да примени знања која је стекла током претходних усавршавања, а касније и као предавач у Школи за класичну медицину и акупунктуру учећи од најбољих професора, на челу са генерал-мајором проф. др Антонијем Шкокљевим. Само што је игле заменила магнетима.Идеја је прерасла у изум – клопка је уствари магнетна трака која помаже да се на неинвазиван и неоперативан начин одстране гелери, меци и све друго што након рањавања може остати у телу, угрожавати живот рањеника, или га озбиљно ограничавати, уз лакше зарастање и обнову ткива.
После темељне потврде у медицини, клопка за гелере заживела је у пракси. У почетку је примењивана за третирање рањеника, опрезно, искључиво у болничким условима, а затим се потврдила и као неинвазивна метода у ванболничким и теренским условима. Данас се све у више стотина картона налазе анамнезе пацијената који су тражили њену помоћ, од којих се у књизи наводи око 300 специфичних случајева. Клопка за гелере променила је судбину на десетина хиљада рањених у целом свету, а успешно се примењује у 54 земље. У новије време све је значајнија њена примена и у лечењу мирнодопских повреда.
О књизи су у Дому Војске говорили стручњаци из различитих области: бригадни генерал проф. др Драган Динчић, заменик начелника ВМА; пуковник доц. др Срђан Старчевић, начелник Клинике за ортопедску хирургију и трауматологију ВМА; рецензент др Дејан Раковић, професор Електротехничког факултета у пензији; Ратко Булатовић, пацијент и сведок догађаја 1999. године, ауторка књиге прим. др Душанка Мандић и Мирјана Сандић, уредник.Бригадни генерал проф. др Драган Динчић истакао је да доброта јасно зрачи из сваког дела ове књиге, а препознаје се и из речи др Мандић, која каже: - Покушала сам да својим малим доприносом помогнем великим, храбрим људима, који су претрпели огромна разарања свог организма како би лакше наставили да живе релативно квалитетним начином живота.
Генерал др Динчић је рекао да је ауторкин рад дошао до изражаја међу пацијентима којима није могла да помогне ни традиционална западна ни наша класична медицина.
– И управо та нада за излечење јесте највећа корист ове методе и ове књиге, која је овековечила методу. Тиме су само спојене у једну целину вредна хиљадама година стара медицинска знања кинеског и индијског народа, која су заснована углавном на акупунктури и делом на примени магнета, потом савремена знања у медицини и физици, и искуство и знање др Мандић. Тај спој је суштина холизма, као тенденције у филозофији која каже – истина је увек само у целини, а целина се не може свести на саставне делове – нагласио је др Динчић и додао да алтернативна медицина, или како је неки зову комплементарна медицина, не треба да буде само сламка за спас већ одлука да се на време крене са здравим животом и у складу са собом и са природом. – ВМА, онако како је организована, представља интегративни приступ пацијентима јер садржи све гране медицине под једним кровом и то је увек било и биће велика корист. Делом је недостајала комплементарна медицина, па смо пре неколико година упутили неке наше младе лекаре физикалне медицине у кинеске болнице за традиционалну кинеску медицину. Они су тамо остајали годину дана и донели су нова знања ових древних наука.
Захваљујући њима, а после и посете кинеским болнице за традиционалну медицину, у којој су били бригадни генерали др Динчић и др Угљеша Јовичић (начелник Управе за војно здравство), договорено је да се у ВМА оснује одељење за традиционалну кинеску медицину, уз помоћ војног здравства Кине и Републике Кине. -Могу да кажем да су у току просторне припреме и да ће тај део бити формацијски укључен у састав ВМА. У њему ће радити наши едуковани лекари под сталним присуством колега из Кине који се баве традиционалном кинеском медицином – истакао је заменик начелника ВМА.
Пуковник доц. др Срђан Старчевић и данас је у прилици да се сретне са гелерима и другим гвожђевитим предметима у телу пацијента. Он је на промоцији испричао када се упознао са тим медицинским средством.
-Ко се не не бави хиругијом мисли да она може све. Али не може. Обично млади хирурзи кад виде метално страно тело, пожеле да га изваде и чини им се да је то лако, али верујте ми после 30 година рада у хиругији кажем да није тако. И ту долази магнетна клопка која је олакшала живот пацијентима и рад хирурзима да се та страна тела изваде на минималан инвазиван начин – истакао је пуковник доц. Др Старечевић.
Током протеклих деценија помоћ су др Мандић пружили и професори са техничких факултета. Професор Електротехничког факултета у пензији др Дејан Раковић, рецензент књиге на промоцији је рекао да је у промовисаној књизи акценат стављен на клопку, али да се др Мандић веома успешно бави и применом магнетотерапије на акупунктурним тачкама, са могућношћу опоравка и оних поремећаја који су били недоступни званичној медицини. И он је истакао да је она један од пионира у тим областима.Хуманост и значај овог изума препоручили су др Мандић за бројне престижне награде, а међу назначајнијим су признање 1996. „Жена – светски проналазач” Светске организације за интелектуалну својину Уједињених нација 1996. године у Бриселу и „Европски проналазач године”, 2013. у Женеви.
Душка Мандић је најмлађи примаријус у Србији, академик Српске академије иновационих наука и потпредседник руске Академије за збрињавање жртава катастрофа.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
