Признање Удружења књижевника Србије Дому Војске Србије
На Свечаној академији захвалности светим Kирилу и Методију, одржаној данас у Удружењу књижевника Србије, директору Медија центра „Одбрана", пуковнику Стевици Kарапанџину, уручено је Благодарје - посебно признање Дому Војске Србије, за успешну сарадњу.
Почасни председник Удружења, Радомир Андрић, образлажући одлуку споменуо је велики допринос те установе Министарства одбране Удружењу књиижевника.
– Увек сте нам помагали, омогућавали окупљање писаца, па вас, у знак захвалности и разумевања, награђујемо. А и ко ће прво помоћи него сусед, комшија. Дом Војске је ту, прекопута и заиста смо на вас увек могли да се ослонимо, рекао је Андрић.
Након што му је члан Скупштине Удружења, књижевник Адам Пуслојић уручио Благодарје, захваљујући на части, пуковник Карапанџин истакао је да је то за њега и сараднике веома пријатно изненађење.
- Нисам имао намеру да говорим, али инспирисан значајем празника који сутра прослављамо, у његово навечерје, могу да кажем да већ сутра имате прилику, као и на свакој литургији, па и у Дому Војске, да видите наше припаднике како благољепијем украшавају службу Божију, користећи Цркенословенски језик. Они који не разумеју питају: Какве везе војска има с културом и духовношћу, вером и црквом... И како ви православни имате војске које ратују, убијају у бојевима, а Господ је рекао, ко те удари по образу, окрену му и други? Кроз одговор на питање Сарацена, свети равноапостолни Кирил таквима одговара контра-питањем: Ко боље поштује закон, онај који испуњава један његов члан или оба? Један јесте тај, о окретању другог образа, али други члан тог закона је – да нема веће жртве од оне учињене за ближњега, а управо је то радила наша војска вековима, а ради и данас, истакао је директор Медија центра „Одбрана, пуковник Стевица Kарапанџин.
Присутнима на скупу се обратио песник и књижевни критичар Александар Петров који је у поздравној беседи истакао да се жеља писаца - да 24. мај, дан светих равноапостолних Kирила и Методија, буде државни празник - испунила.
– Славимо 1156. рођендан словенске писмености и културе, јер се 863. година сматра годином рођења словенске азбуке , рекао је Петров говорећи о мисији два брата монаха, који су оставили неизбрисив траг у словенској цивилизацији, иако су, како се сматра, били Грци. Он је додао да је Методије био војни заповедник у грчкој, пре него што је обукао мантију, а да је отац светих био чувени војсковођа.
Свечарском догађају присуствовали су и гости из словенских земаља, стихове Kонстантина Филозофа говорила је Нина Симић, док је за музички програм била задужена Елена Рошкова Станисављевић.
- О нама
- Магазин „ОДБРАНА“
- Издавачка делатност
- Историја
- Монографије
- Ратник
- Војна публицистика
- Војна техника
- Посебна издања
- Геополитика
- Уметност
- Књижевност
- Медицина
- Сведок
- Преводи
- Фокус
- Искуство ратовања
- Косово и Метохија
- Филозофија
- Приручници – водичи
- НОЛ за Војну акадмеију
- НОЛ за Медицински факултет ВМА
- НОЛ за Школу националне одбране
- Научна литература
- Зборници
- Издања Института за стратегијска истраживања
- Издања Војног музеја
- Дом војске
- Продавница „Војна књига“
- Вести
- Контакт