25.10.2019
Промоција књиге Мирка Одавића „Велики Небрижевац – Триста година у Имотској крајини, Далмација”
Kњига „Велики Небрижевац – Триста година у Имотској крајини, Далмација” аутора примаријуса др Мирка Одавића, пуковника у пензији, представљена је данас у Атријуму Дома Војске Србије.Књига је настала поводом 300 година од досељења ауторових предака и српског народа на простор Имотске крајине и представља својеврсно трагање и сазнање о прошлости села Велики Небрижевац.
На промоцији су говорили рецензенти проф. др Милош Лазић и проф. др Петар Пијановић, проф. др Илија Томић и аутор. Скуп је својим присуством увеличао министар здравља у Влади Републике Србије др Златибор Лончар.
Професор др Лазић је говорио о садржају књиге, о причи коју је аутор испричао на 235 страница, обилато користећи далматинско наречје.
- Књига је комплексна и комплетна. Садржи све елементе монографско-историјског дела . Има предговор, пет поглавља и на крају тумач речи и израза локалног подручја и списак литературе којом се аутор служио током писања књиге. Богато је илустрована и садржи око 100 црно-белих и колор фотографија, скица, карата, архивских снимака и докумената из настаријих периода – од аустријских, француских до хрватских. Добро је уређена, лекторски и редакторски умивена са добрим и привлачним графичким слогом, који се лако чита – истакао је проф. др Лазић.
Професор Илија Томић, такође пореклом Небрижевац, назвао је књигу демографско-историографским делом јер прати судбину породица које су се из Поповог поља отиснуле у Имотску крајину и описује њихово преживљавање на том простору. Аутор је настројао да истражи корене тих породица, број досељених, настанак села и да пронађе писане документре о томе. По Томићевим речима, књига има и етнографски карактер јер се подаци приказују кроз приче прадедова који су их причали дугих зимских вечери, уз камин, уз носталгичан приказ обичаја - начин станивања њихових предака, исхрану, рад, игру, забаву, обичаје везане за живот и смрт.
.jpg)
Петар Пијановић, рецензент, такође Небрижевац, који је др Одавићу помагао да приреди књигу, на промоцији је представио аутора и истакао: - Ова књига нас подсећа да прошлост није изгубљено време, већ да наши преци у нама живе и данас. Овом књигом одужујемо дуг њима и нашој култури сећања.Иако се у књизи описује период од досељења у Имотску крајину, пре три века, до шездесетих година 20. века, аутор није могао да мимоиђе ни 1991. годину и опише кроз шта је село прошло у задњој деценији 20. века.
- Сматрам да је обавеза свих нас који смо рoђени у селу да пред заборавом и намјерним искривљавањем слике о животу и постојању на овом простору допринесемо очувању истине о прошлости наших предака. Они су у свом сиромашном, али часном и поштеном животу чувајући своје корјене и вјеру, трпили и пребродили много лошег од власти под којом су живјели и изнедрили нас, њихове „тиће“, наду и потомке сада већином расуте по „свиту“. Сви ми који смо, што милом што силом, скупили своје тиће и савили „гњиздо“ далеко од гњизда из ког смо полетјели треба да знамо и упамтимо да наши стари нису рушили гњизда од ластавица испод кровора својих кућа, вјерујући да би то донило несрећу у кући. Тако ни ми немамо право да заборављамо и рушимо небрижевачко гњиздо у својим сјећањима, јер су у њега уткани животи и снови наших предака. Данас кад у Велики Небрижевац све мање и рјеђе стижемо, јер нисмо добродошли тамо одакле смо потекли, свака ријеч о селу јесте узиђани каменчић у споменик незаборава – записао је аутор на страницама своје књиге.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
