26.10.2019

На Сајму књига представљен „Попис војних и цивилних губитака Краљевине Србије

На штанду Министарства одбране и Војске Србије, на 64. Међународном сајму књига у Београду, данас је одржана свечана промоција капиталног пројекта „Попис војних и цивилних губитака Краљевине Србије у људству у Првом светском рату – архивска грађа војног архива“ који је награђен Специјалним признањем београдског Сајма књига.

О делу су говорили директор Војног архива капетан бојног брода Горан Петровић, у име истраживачког тима архивиста говорио је Дарко Маринковић, а присутнима су се обратили и рецензенти на пројекту проф. др Александар Животић и пуковник др Миљан Милкић.

Говорећи о настанку идеје за стварање овог капиталног дела директор Војног архива истакао је да је обележавање стогодишњице завршетка Првог светског рата, који је дубоко урезан у српском националном идентитету, и одржавање Версајске мировне конференције прилика да се са временском дистанцом, неопходном за историјску науку, сагледа ратно време и продубе сазнања о утицају рата на све сегменте српског друштва.

- Нема бољег пута да се историја једног народа осветли, објасни и поколењима приближи од објављивања резултата истражене архивске грађе и излагања и описа материјалних историјских извора. У том циљу, Војни архив је 2013. године, на основу ангажовања у оквиру Радне групе за обележавање стогодишњице Првог светског рата у Министарству одбране и Војсци Србије, започео истраживачки рад на евидентирању података војних губитака у људству Краљевине Србије у Првом светском рату, на основу архивске грађе коју баштини наша значајна институција – поручио је Петровић, истакавши да се у бази података војних и цивилних губитака у људству у Првом светском рату и у балканским ратовима, која је сажета у 14 томова, после одстрањивања дуплираних, налази 281.711 имена.

Из угла некога ко је био, можда и најближи процесу настанка ове базе, архивиста Дарко Маринковић публици на промоцији покушао је да приближи све проблеме са којима се сусрео његов тим током рада.

- Процес рада на „Попису“ може се поделити у три дела – скенирања архивске грађе, похрањивања дигитализованог материјала и на крају уписа имена у базу података. Потешкоће су се јавиле на самом почетку будући да је реч о архивској грађи старој читав век и да је она често била у лошем физичком стању – објаснио је Маринковић наводећи да је проблем често био и у нерегуларном архивирању губитака, као и физичком похрањивању расположивих података.

Као један од рецензената на пројекту пуковник Милкић рекао је да је као припадник Института за стратегијска истраживања био присутан и пратио различите фазе у којима је ово дело стварано те указао на његов значај.

- Када говоримо о попису војних и цивилних губитака треба имати у виду значај који један такав подухват има за историјску науку, односно за читаво друштво. Свако од имена које је пописано чини коцкицу у једном мозаику који војну и друштвену историју чини богатијом и објашњава многе празнине које смо имали у нашој науци и друштву – закључио је пуковник Милкић, док је професор Животић додао да ово дело има шири културолошки и цивлизацијски значај, будући да први пут после више од 100 година од завршетка Првог светског рата имамо један јединствен попис губитака током рата. Тиме је, како је он нагласио, коначно могуће зауставити лицитацију и манипулисање бројкама, јер за сваку жртву записану у „Попису“ располажемо тачним чињеницама - именом и презименом, моментом страдања и понеким биографским податком.