26.10.2019
Одржана трибина „Медијски рат – искуства и поуке из 1999. године“
Последња трибина на штанду Министарства одбране и Војске Србије, на овогодишњем 64. Међународном сајму књига у Београду, одржана је o теми „Медијски рат – искуства и поуке из 1999. године“.Говорници, међу којима су били пуковник у пензији Драган Величковић, пилот који је током ратне 1999. године у име Управе за информисање и морал био задужен за организовање рада ратног прес-центра, затим Милован Дрецун, новинар, ТВ водитељ, војно-политички аналитичар и народни посланик и Александар Келић, ратни фотограф листа „Војска“ те 1999. године, били су једногласни у оцени да је Србија током НАТО агресије, макар када је реч о пласирању информација с наше територије – медијски рат добила.
На међународном нивоу, сагласни су они евоцирајући искуства из ратне 1999. године, победа је била немогућа, али отпор дезинформацијама и пропаганди великих и добро организованих страних медија био је успешан и заснован, пре свега, на демантовању лажи истином.
- Почетак рата дочекали смо прилично неорганизовани и формално није било модела за организовање медијских структура. Међутим, део младих официра имао је непроцењива искуства која су стицали деведесетих година у организованим ратним прес-центрима. Самоиницијативно морали смо да направимо нову шему којом бисмо се супротставили надмоћнијим западним медијима. Тако је настао ратни прес-центар у Дому Војске у Београду који је био језгро читаве медијске приче 1999. године – описао је Величковић формирање главног ратног прес-центра у Србији током НАТО агресије у ком је свакодневно до краја ратних дејстава боравило око 2.500 новинара.
Описујући организацију прес-центра, Величковић је поручио да је у Дому Војске вршена регистрација свих новинара и њихово сортирање у неколико категорија, као и да су управо саопштења која су пристизала из овог прес-центра била најаутентичнији информативни садржај који је светска јавност добијала с лица места.
Милован Дрецун, сећајући се 1999. године, истакао је да је поучен искуством из Босне и Херцеговине и Хрватске тада знао да ће пропаганда западних медија бити изузетно жестока, веома интензивна, и да је једини начин да се супротстави ономе што је прва жртва сваког рата, а то је убијање истине, јесте управо – истина.
- Тражио сам од тада главног и одговорног уредника РТС-а Драгољуба Милановића да ми да сниматеље и да одем доле, како бих развио сопствени концепт супротстављања. Колега Магочи, сниматељ и ја смо, захваљујући команди Приштинског корпуса и Треће армије, деловали потпуно издвојено за разлику од неколицине тамошњих новинара смештених у хотелу Гранд, који су ретко напуштали – присетио се Дрецун свог извештавања с Косова и Метохије 1999. године, захваљујући ком су сликом и тоном с лица места демантоване многе дезинформације и лажи које су пласирали западни медији и НАТО пакт. Иако му је живот много пута био у опасности, а ратна дешавања пре њега постављала немогуће професионалне изазове, Дрецун је, како је он то описао, на Косову 1999. године са својим колегама водио прави медијски рат са светом. И према његовом мишљењу – тај рат је добијен. Макар на терену. Ипак, најтежи део посла, открио је он, није му било извештавање из борби, већ оно о цивилним жртвама.
Говорећи о значају фотографије као документа и улози коју фотографија има у историји ратовања, Александар Келић поручио је да се 1999. године водио жесток медијски, али и техничко-технолошки рат.
- Морамо се сетити да смо тада покренули интернет у војсци. Тада у једној ратној ситуацији ми покрећемо нешто што захтева потпуно другачије техничко-технолошке услове. Један од највећих изазова био је како архивирати фотографије које су биле аналогно снимљене, а требало их је дигитално архивирати, што је захтевало изузетан напор и организационе способности, које су на крају резултирале тиме да у Фото-центру и данас постоји једна изузетна архива фотографија из тог периода – закључио је Келић.
