18.02.2020
Отворена изложба великог српског вајара Милована Крстића (1909–2005)
У Великој галерији Дома Војске Србије, данас је отворена репрезентативна изложба српског вајара Милована Крстића, која је организована у сарадњи са Народним музејом Ниш.Изложба обухвата око 70 дела, од укупно 136 колико се налази у легату у нишком музеју, као и фото и архивску документацију уметника.
Изложбу је отворио Никола Кусовац, историчар уметности, музејски саветник и дугогодишњи кустос Народног музеја у Београду a присутнима су се обратили потпуковник Биљана Пашић директорка Медија центра „Одбрана”, Ненад Спасић, директор Народног музеја Ниш и Мара Макарић, музејска саветница, ауторка изложбе и монографије.
На почетку свог обраћања потпуковник Биљана Пашић изразила је захвалност због успешне дугогодишње сарадње коју имају Медија центар „Одбрана“ и Народни музеј Ниш и истакла да је ова изложба премијерно приказана прошле године у Нишу, поводом 110 година од рођења Милована Крстића.
Она је подсетила да је Милован Крстић за собом оставио више од шест стотина скулптура као и десетину споменика, насталих током дуже од седам деценија рада.
-Крстић је један од ретких који су били кадри да подједнако успешно стварају монументална и меморијална дела, али и медаље, плакете мањих димензија, скулптуре у духу реализма, баш као и цртеже и аквареле, рекла је директорка Медија центра „Одбрана“Према речима Ненада Спасића, Милован Крстић је пред крај свог живота оставио велику заоставштину Нишу, а у депоима нишког музеја на периодичним поставкама се нађе велика количина вајарског материјала у различитим облицима.
- Милован Крстић је са својих 95 година био жељан рада и отишао је оставивши иза себе пуно монументалних
скулптура попут споменика у Сићеву, споменика у Малчи као и споменика Надежде Петровић који се налази на нишавском кеју, навео је директор Народног музеја Ниш.Говорећи о богатом опусу Милована Крстића, Маја Макарић истакла је да је он био подједнако добар како у изради споменика тако и у изради портрета, а његова посебност огледа се у томе што је могао је да уради све што се у вајарству може замислити.
-Он је био аутор који је радио са свим материјалима који су постојали, радио је са мермером, дрветом а радио је чак и са бакром. У мермеру је урађена чак и једна плакета. Он је један од најангажованијих послератних уметника који је, к
ако видимо на овој изложби, оставио видљив траг у историји српске скулптуре, рекла је Маја Макарић.Она је навела да су прва Крстићева дела стигла у Нишки музеј шездесетих година прошлог века, додајући да је Милован највећи број дела, око 50 тој установи даровао 2004. године док је његова супруга Ђурђа Крстић 2012. и 2013. године поклонила око 60 дела.
Отварајући изложбу Никола Кусовац указао је да се стваралаштво Милована Крстића поклапа са узлетом српске скулптуре и навео да се његова величина огледа у томе што је ненадмашно владао занатом и што је у основи остао везан за сликарску материју и за човека.
Милован Крстић припада генерацији српских вајара која је завршила школовање пред Други светски рат, а своје праве уметничке вредности показала непосредно по ослобођењу. Оставио је за собом изузетан опус од преко 600 скулптура, насталих у више од седам деценија стваралачког рада. Крстићево интересовање за људску фигуру манифестовало се у женском акту. Био је и вајар сензуалних женских облина, инспирисан Дегаовим балеринама и Мајоловим актовима.
Самостално је излагао двадесетак пута у Београду, Нишу, Бијељини и Будви, а на колективним изложбама учествовао је од 1944. године. Студијски је боравио у Паризу, Риму, Лондону, Софији, Лењинграду, Москви, Амстердаму и Њујорку. Добитник је значајних награда и признања: Сребрне плакете Града Београда, Повеље Друштва ликовних педагога Београда, Повеље УЛУС-а, а одликован је и Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима.
Посетиоци Велике галерије Дома Војске Србије изложбу ће моћи да погледају до 7. марта. Улаз је слободан.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
