11.03.2020
Представљена књига генерала Павковића и његово сведочење из Финске
У Атријуму Дома Војске Србије представљене су две књиге из едиције „Ратник“. Прва је „ „Мирис барута и смрти на Косову и Метохији 1998. године“ и „ Генерал Небојша Павковић-сведочење из Финске“.Како је објаснила Мирјана Сандић, уредник књига, прва књига заправо представља дневничке записе генерала Небојше Павковића преточене у књигу, док је друга резултат разговора Драгане Марковић и Раденка Мутавџића са генералом Павковићем у Финској где служи затворску казну.
Према њеним речима едиција „Ратник“ настала је са идејом да припадници војске и њени команданти који су бранили границе своје отаџбине за време НАТО агресије забележе своја сећања на те дане и оно што се догађало на Косову и Метохији.
– За две године у овој едицији је објављено 12 књига. Без обзира што су од поменутих догађаја прошле две деценије, њихово појављивање је изавало велико интересовање и скоро све књиге су распродате – истакла је Мирјана Сандић.
Милан Мијалковски, рецензент књиге „Мирис барута и смрти на Косову и Метохији 1998. године“ оценио је да је ова књига важан документ о историји Србије у последњој деценији 20 века .
– Генерал Павковић је частан, храбар и одлучан командант који је командовао Приштинским корпусом Треће армије Војске Југославије. Наводе из књиге је поткрепио са 29 докумената о ангажовању приштинског корпуса, који верно истинито сведоче о догађајима на Косову и Метохији. Управо зато што даје истину о једном тешком и важном периоду, књига се нашла на удару многих и било је доста противљења њеном објављивању – рекао је Мијалковски и навео да књига заправо има две тематске целине. Једна садржи чињенице о тероризму албанских сепаратиста на Косову и Метохији ради разбијања територијалног интегритета наше земље. Такође разоткрива и узроке и манифестације савезништва између терористичке ОВК и, како је рекао, аморалних англосаксонских хегемона као иностраних спонзора ОВК.
Друга тематска целина се односи на стратегију и тактику коју је Србија примењивала ради заштите сопствених националних и виталнх интереса, при чему аутор износи чињенице које указују да су припадници Приштинског корпуса професионално и успешно извршили сваки добијени задатак и поштовали конвенције о ратовању.Друга књига „ Генерал Небојша Павковић-сведочење из Финске“ описује кључне догађаје после НАТО агресије, затим догађаје од 5. октобра 2000. године па до 2005. године када је генерал Павковић добровољно отишао у Хаг па све до данас.
Др Миле Бјелајац, аутор предговора и рецензент књиге, истакао је да ако ова књига нешто подстиче, то је свакако наша свест да не дозволимо да се ствари забораве. Такође и да у некој даљој будућности не остане као важећа једна истина пропагандног карактера створена пре агресије, дограђивана током агресије а после цементирана кроз разне мемоаре главних протагониста који су, из разних интереса, стајали иза агресије на Савезну Републику Југославију.
– Ми јесмо земља дисконтинуитета сећања. Ми јесмо кроз нашу новију историју дозволили да се праве те идеолошке смене и да оно што је у новијем времену у неким околностима непријатно сећање, да то склањамо по страни и заборављамо а онда нам га историја врати. Међутим, ми на овом простору немамо привилегију кратког или селективног памћења – рекао је др Бјелајац.
Он је оценио да ћемо без оваквих књига, без записа у нашем времену изгубити потенцијалну могућност да свету, који нам у годинама на које се ова и претходна књига односе, није био наклоњен понудимо и другу страну медаље.Драгана Марковић, један од аутора књиге навела је да је генерал Павковић и на разговор у капели затвора у Финској дошао као човек господственог држања, какав је увек и био и да је било приметно да су му се затворски чувари обраћали са поштовањем.
– Већ после неколико изговорених речи било је јасно и да је он у одличној менталној и физичкој форми. То заиста фасцинира, то неодустајање, од себе, од својих ставова, принципа–истакла је она.
Навела је и да јој је на питање када му је било најтеже и приликом интервјуа 1999. године на Јастрепцу и 20 година касније, рекао да му је најтежи тренутак био када је сазнао да војска мора да напусти Косово. Изнео је такође да је био против тога да војници буду ти који ће потписати Кумановски споразум.
Заокружујући свој портрет рекао је : „Изречена ми је казна од 22 године затвора. Достојанствено сам је прихватио. Био сам челни човек те армије, ја сам био на врху те пирамиде, ја одговарам за све што се дешавало“.
Подвукао је да 99 одсто војника није починило никакав злочин а да су, они који су то учинили, добили заслужене казне.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
