09.06.2021
Округли сто „Агресија НАТО на СРЈ 1999 и нови хладни рат“
У Дому Војске Србије данас је одржан округли сто поводом 22. годишњице од НАТО агресије на СРЈ и 22. годишњице од доношења Резолуције ОУН 1244. На скупу је било речи о Кумановском споразуму који је претходио Резолуцији 1244.Организатори округлог стола били су Београдски форум за свет равноправних и Клуб адмирала и генерала Србије.
Конференцију је отворио и водио Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних, а рад благословио владика ваљевски Исихије, у име владике Иринеја. Окупљене је поздравио и др Момчило Вуксановић, председник Српског националног савјета Црне Горе.
У стручном делу скупа присутнима се најпре обратио генерал у пензији Миломир Миладиновић, председник Клуба адмирала и генерала Србије. Он је истакао да је 22 године довољно дуг период да се сагледају узроци и последице агресије, али да истина о њој још увек није доступна јавности, иако појединци „ради чисте савести“, како кажу, писањем износе делимичну истину о тим данима. „Права истина ће бити доступна када правно неће имати велики значај“, рекао је генерал Миладиновић. Међутим, неке ствари се и откривају.
Цитирао је главнокомандујућег НАТО снага генерала Веслија Кларка који је рекао: „Па то и није био прави рат. Отпочео је без формалне објаве и завршен је без потпуне победе“, или „После шест недеља бомбардовања на Косову је било више српске војске него на почетку кампање“.
Потом су говорили релевантни учесници Кумановског споразума – Никола Шаиновић, потпредседник Владе СРЈ у време агресије НАТО-а и генерал Обрад Стевановић. Шаиновић се осврнуо на политичке аспекте пре рата и после рата, посебно на питање да ли је морао да избије рат или је могао да избије мир. Он мисли да је могао да избије мир и за ту своју тврдњу навео не пар аргумената.„У лето 1998. ми имамо три канала борбе за стабилизацију Космета у којима учествује албанска страна. Ми имамо тада на снази споразум Милошевић-Ругова и радимо на нормализацији образовног система – Руговина делегација, наша делегација и делегација Ватикана, као посредник.
Напредујемо и у пролеће 1998. долази и до материјалних аспеката тог споразума, каже Шаиновић, истичући да је то био веома развијен процес у коме је потпуно учествовао Ругова и његова политичка странка, и тада је направљена атмосфера поверења. „Наравно да је Ругова био за независно Косово, али политичким путем. А зашто је њему требала нормализација образовања? Зато што је за деловање његове политичке странке требала пре свега организована студентска структура, која је увек била носилац његове политичке борбе“, додаје Шаиновић, истичући да су они знали да ће и даље бити притисака за независност, али да неће бити рата.
После је говорио тзв. шатл дипломатији када се са Американцима радило се на документу о Самоуправи на Косову.. Преокрет се десио у време администрације Ричарда Холбрука.
О Војнотехничком споразуму и Резолуцији 1244 говорио је и генерал Обрад Стевановић. Он је истакао да су ти документи анализирани, оспоравани, хваљени, критиковани, како од новинара, аналитичара и политичара, тако и од стручњака, научника, али и од шарлатана и превараната. „Квалификације Војнотехничког споразума кретале су од тога да се он квалификује као пакт о миру, или као пакт о капитулацији и прихватању окупације.
Истина је свакако негде на средини, али је сигурно да се о исходу оружаног сукоба изазваног НАТО агресијом на СРЈ не може говорити у категоријама победе и пораза“, рекао је генерал Стевановић и додао да су обе ратујуће стране имале озбиљан разлог за приступање преговорима о окончању агресије. Генерал је говорио и о кључним резултатима Војнотехничког споразума – позитивним и негативним, о последицама неспровођења Кумановског споразума, о погрешном тумачењу тог споразума, али и о једној техничкој грешци – НАТО агресија није трајала, како је рекао, 78, него 79 дана.
Учесницима скупа се онлајн са Крима јавио Константин Затулин, депутат Руске думе, који је у то време лобирао за СРЈ и помагао у потписивању Резолуције 1244.На округлом столу је о последицама НАТО бомбардовања на здравље становништва говорила проф. др Даница Грујичић, директорка Института за онкологију КЦС. Она је истакла неопходну потребу да се спроведу детаљна испитивања и на тај начин обелодане дугорочне последице дејства хемијског и нуклеарног наоружања по здравље становништва. О односу младих према агресији, о антикултури сећања, говорио је проф. др Слободан Рељић.
На округлом столу су излагали и др Небојша Вуковић и проф. др Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду.
У оквиру округлог стола промовисана је и књига „Агресија САД и НАТО на Југославију“, аутора Мишела Чосудовског, историчара и научника из Канаде, иначе власника и идејни творац популарног сајта „Глобал Рисрча. Он је у тој књизи изнео списе и документацију коју је сакупљао током 22 године, а није је до сада нигде изнео. О том делу су говорили Бранислава Митровић, преводилац и уредник књиге и Драгомир Вучићевић, рецензент.
Стручном скупу су присуствовали амбасадор Палестине Мухамед Набхан и Владлен Зеленин, саветник амбасаде Руске Федерације у Београду.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
