17.06.2021
Промоција књиге „Заветник игумана Мардарија”
Промоција књиге „Заветник игумана Мардарија”, аутора потпуковника Зорана Јовановића, доктора ветеринарске медицине из Управе за војно здравство, одржана је вечерас у Свечаној сали Дома Војске Србије.То је роман који открива истину о страдању и трпљењу косовскометохијских Срба, о злочинима и путу васкрсавања српског народа и државе, са посебним акцентом на период после 9. јуна 1999, након повлачења српских оружаних снага са Космета. Догађаји се у књизи преплићу као доказ постојања кроз векове једног народа и генерације Срба и неалбанаца који су на том простору живели.
На промоцији су говорили Александар Лабан, писац и рецензент романа, Зоран Чалија Чарли, наш познати сликар и аутор предње корице романа, и аутор.
Прошлост, садашњост и будућност нашег народа исказана је у роману кроз разговоре игумана Мардарија Шишовића из манастира Ражевићи на црногорском приморју и аутора. Зоран Јовановић, тада поручник Војске Србије, упознао га је 1999. године, када је добио задатак да за потребе војске спроведе цеђене маслина из војних маслиника у манастирској преси.
– Том пресветом старцу се потпуковник Зоран Јовановић, као његово духовно чедо, часно одужио овом књигом – рекао је Александар Лабан, рецензент књиге и говори о тим старинама, које народ изузетно поштује, јер мудро зборе.
– Врли старац игуман промишља о потреби вере, цркви као нашем једином прибежишту, о пролазности свих материјалних вредности. Прича благо, са осмехом, како то већ чине наши православни старци, прича о смислу живота и правди Божјој, о православљу које наш народ одржава, о хуманизму.
Моли Бога да „раздор, свађу и мржњу оставимо за наше спољње непријатеље, који хоће целом српству с помоћу наше неслоге на сваком кораку да зло учине“. Тражи да се надмећемо родољубљем, јунаштвом, са узвишеном заставом отачества – истиче Лабан и каже да је Јовановић понудио читаоцима једноставну причу, само нашу српску, али са дубоким свељудским порукама.
Зоран Јовановић, како је истакао, није само хроничар већ је своје дело украсио многим лепим описима: Руговске клисуре, Ждрела, реке Бистрице, града Пећи. И насупрот свог чврстог, војничког става према неправди, он је нежно и танано писао о свом детињству на Космету, породици, пријатељима.
– Потреба је данас, више но икада до сада да имамо своје жеље и врлине, понос и поштење, правилно схватање родољубља, да у нашем окружењу ширимо истину о правим српским потребама и стремљењима. Зоран Јовановић је пронашао праве, чисте, ничим заражене мисли српске душе, наша исконска осећања, и покушао да нам покаже зацело једини пут – нагласио је рецензент.
Према речима Зорана Чалија, „Заветник игумана Мардарија” је драгоцена књига јер представља још једно, најновије сведочанство о страдању нашег народа.
– Једном ми је један Јевреј рекао: Ви Срби патите од две тешке болести. Прва болест вам је да брзо заборављате добро, а друга, још тежа болест, је да брзо заборављате зло. Ако ми избришемо из сећања страдање нашег народа, наш народ неће ни постојати. Зато су сведочанства која је Зоран, врло свесно, а опет са пуним срцем посветио, као уџбеник за све нас и за нашу децу – истакао је Зоран Чалија Чарли.
Обраћајући се на крају промоције, аутор романа је истакао да та књига није пуко сведочанство о страдалницима, већ роман истине који истински буди и позива да не будемо успавани. – Она казује величанствену историју нашег народа, а тек потом мученичку, јер косовским заветом, ми, као ни један други народ, на себе прихватисмо праве вредности већега и вечнога живота, слободе, а одбацисмо ропство – рече аутора „Заветника” и још једном цитира речи мудрог Мардарија.
– Ја сам сине прво раб Бојжји, а потом народа и отаџбине, а ти ћеш бити колико видим, прво слуга народа и отаџбине, а потом господа Исуса Христа – рече ми блаженопочиивши игуман Нардарије након нашег трећег сусрета и разговора те давне 1999. године. Рече и заветова ме да не одступим, да не заборавим, да не поклекнем. Даде ми искру његове вере, да пратим ове војничке стопе и уцрта правац нашега спасења и Боже дај, васкрснућа Србије.У музичком делу промоције наступили су Хор Војске Србије и Милица Досковић са својим ансамблом и песмом „Не дам”. Програм је водила Јасмина Ранђеловић, а одломке из књиге читао је Александар Лабан.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
