10.12.2021
Промоција књиге „Рат изгубљене генерације”
Kњига „Рат изгубљене генерације”, аутора Душана Бабца, објављена у издању Медија центра „Одбрана”, промовисана је данас у Атријуму Дома Војске Србије. Та монографија говори о судбинама 26 виших штабних официра, који су завршили највише војне школе у Краљевини Југославији и који су на почетку Другог светског рата морали да изврше своју дужност за коју су били школовани и припремани.
– Кроз њихове биографије приказана је разлика у ратним путевима у зависности од њиховог моралног кодекса, карактера, националне припадности, околности и одлука које су доносили. Свака од биографија личи на узбудљив филмски сценарио, а сваки од протагониста добио је прилику за коначну рехабилитацију, или пак за сопствену, а никако заједничку срамоту – истакла је на почетку промоције мр Снежана Ђокић, уредник књиге.
О томе каква је била та изгубљена генерација о којој прича ова књига, на промоцији су говорили др Бојан Димитријевић, заменик директора Института за савремену историју Србије, др Ратомир Миликић са Института за савремену историју и аутор.
Димитријевић је аутора књиге представио као преданог истраживача војне историје, кога краси велики број педантно урађених књига, монографија, студија, илустративних прилога о нашој војној историји 19. и 20 века и назвао га пиониром милитарија у Србији.
– Књига коју промовишемо јесте монографија једне генерације. Ти људи о којима Бабац пише у 26 биографија део су неколико класа које се сусрећу на Вишој школи Војне академије тридесетих година. То је генерација рођена око 1910, која је кад је избио Други светски рат била у зрелом официрском добу, спремна да поведе војску и да буде на одређеним командним дужностима – рекао је др Димитријевић и истакао да та књига није монографија класе какве се обично праве, већ представљају пресек кадра југословенске војске и људи који су били у Другом светском рату на средњим и виши дужностима не само у Југословенској војсци у отаџбини него и у НОП-у, али и у НДХ, у заробљеништву...
Димитријевић каже да је аутора инспирисао да напише књигу његов деда Павле М. Бабац, који је иза себе оставио значајну колекцију фотографија и докумената, те са њим започиње ово дело. Према речима нашег историчара, врло атрактиван је избор фотографија којима је прошарано око 300 страна књиге. Слике тих официра су „допадљиве и у највећој мери досада непознате”. Аутор их је сакупљао из бројних личних колекција и институција. Димитријевић је посебно истакао збирку Павла М. Бабца и колекцију Војислава Васића.Говорећи о биографијама, Димитријевић је нагласио да су посебно занимљиве две и фото-збирке које их прате. То су биографије Ива Фрегла и Јосипа Ријавеца. Такође, наш историчар истиче биографије Арсе Јовановића, Рудолфа Приморца, Страхиње Јањића, Веселина Мисите, Владислава Додића и прича да је њему било интересантно да прати судбине описаних личности које су најпре радиле заједно у истој војсци, а онда су им се судбине распршиле кад је почео рат – неки су остали да раде заједно, неки су од краљевих официра прешли на другу страну. Димитријевић примећује да су они који су прешли на другу страну напредовали у каријери чак и до чина генерала, а они који су остали верни заклетви и краљу, имали су много тежу судбину, и запитао се који су мотиви официра били да остану верни заклетви, а који да заклетву погазе.
О књизи и аутору говорио је и др Ратомир Миликић са Института за савремену историју. Он је истакао да та монографија, дело неуморног истраживача, даровитог и веома плодоносног писца, Душана Бабца, представља изузетан и значајан део мозаика наше бурне историје и трагедије која нас је задесила у Другом светском рату.
– Бабац овде зналачки даје изабране биографије које се читају у једном даху.
Реч је о одабраним официрима који су у тренутку отпочињања рата били у најбољим годинама, у средњим чиновима – од капетана до потпуковника. Већином су припадали 51. класи Ниже школе Војне академије или 34. и 35. класи Више школе Војне академије.
Он је пробрао најбоље биографије, не најбољих у класи, не најбољих по свом понашању, него је дао репрезентативан узорак људи, официра који се нашли на свим странама након Априлског рата а и оног потоњег периода и трагедије која нас је задесила. Многи од њих су наставили да пружају отпор непријатељу на разним странама, многи су одведени у заробљеничке логоре и тамо иза логорских жица наставили да пружају отпор непријатељу. Многи се на жалост нису вратили у земљу – рекао је др Миликић и додао да је аутор пружио читаоцима да сами искажу свој суд о личностима о којима је писао.
Он је истакао је биографије Павла Бабца, Властимира Рожђаловског, Николе Пеце Поморишца, Веселина Мисите, Арсе Јовановића, Рудолфа Приморца, Радослава Ђурића, Жарка Тодоровића, у историји познатог под надимком Валтер, Велимира Пилетића, али и плејаде словеначких официра попут Иве Фрегла, Јосипа Риавеца.
И Миликић је као вредност књиге истакао обиље фото-документације, али и изношење изузетних историјских сведочења посебно о догађајима од 27. марта.
Поред тога, како је рекао, монографија омогућава читаоцима да сазнају и каква је била војна организација на двору, какве су биле обавезе и начина рада краљевих ађутаната.
– Јако су ретки појединци попут Душана Бабца, који су заслужни за представљање наше историје, посебно војне, широком кургу читалачке публике на јасан, допадљив, а опет веома проверљив и тачан начин. Зато су Бабчева дела од изузетне важности за нашу културу и национално биће – нагласио је др Миликић.На крају промоције говорио је и аутор. Он је рекао да књига представља покушај да се прикаже дубина наших подела кроз један мали, али прилично репрезентативан узорак – кроз биографије оних официра који су се школовали заједно са његовим дедом пешадијским мајором Павлом Бабцем и истиче да је књига веома лична јер је иницирана дедином биографијом.
