01.04.2022
ИЗАШАО ЈЕ НОВИ БРОЈ „ОДБРАНЕ”
Који батаљон је био најбољи у Копненој војсци, а који инструктор у Команди за обуку у 2021, шта нам доноси реорганизација Одељења за психолошку делатност, како памтимо Кошаре, а како Рогово, и где се најбоље очитава истинска хуманост – само су неке од тема априлске „Одбране”.Да је брига о људима – вера у човека потврђују и све промене које су у склопу реорганизације Одељења за развој психолошке делатности Управе за кадрове Сектор за људске ресурсе недавно заокружене. Управо је то тема Специјала у априлском броју „Одбране”.
Да би наша рубрика Систем била ауторска, аутентична и што богатија садржајем, обишли смо 21. пешадијски батаљон Друге бригаде КоВ из Рашке, коме је уручена прелазна заставица као најбољем батаљону Копнене војске за 2021. годину и разговарали са командантом мајором Владимиром Божовићем и његовим сарадницима, али и са заставником прве класе Радетом Лабовићем, најбољим инструктором у Команди за обуку.
Током марта у јединицама Војске Србије реализовано је око 20 редовних обука и вежби. Обучавали су се пилоти, извиђачи, рониоци, понтонирци, артиљерци, тенкисти, војни полицајци, припадници оклопних и пешадијских јединица.., а у центрима за основну обуку Војске Србије у Сомбору, Ваљеву и Лесковцу 7. марта започела је обука војника на добровољном служењу војног рока генерације „март 2022”. Обишли смо их у Ваљеву са намером да од њих сазнамо какви су им први утисци, каква су им искуства, очекивања. По свему судећи било је то успешно „ватрено крштење”.
Дан Војне академије испратили смо текстовима о приказу оспособљености кадета, али и недавно формираној Секцији примењене електронике, којој је успело да јавности представи чак четири изузетна пројекта. У априлској одбрани два текста посвећујемо српским миротворцима, њиховим хуманитарним акцијама, а пишемо и о изазовима Африке по искуству потпуковника др Милана Ђокића, који се управо вратио из мисије EUTM у Сомалији.
Два портрета о изузетним људима – пуковнику др Снежани Васић, начелнику Одељења за планирање припрема за одбрану у Управи за обавезе одбране, припадници прве генерације жена официра, првој која је завршила Високе студије безбедности и одбране, и старијем воднику прве класе Александру Стрелићу, командиру одељења у воду ПОЛО чете за подршку 28. механизованог батаљона Друге бригаде Копнене војске, који је са колегом старијим водником прве класе Николом Бјелетићем прикупио и уложио средства, труд и рад да Марији Лешевић, оболелој од карцинома, и њеној седмогодишњој ћерки Ивани потпуно преуреди трошну кућу у краљевачком селу Самаила – исписују подвиге, сваки своје врсте. Уче нас упорности, истрајности, хуманости. Уче нас досезању циљева преко препрека, уз много воље, жеље и преданости.
Нови ваздухоплов за транспорт мањих терета „цеснa 408” тема је рубрике о војној техници.
Годишњицу НАТО агресије обележавамо са три текста. Крајем јануара 1999. године догодио се сукоб са већом терористичком групом тзв. Ослободилачке војске Косова (УЧК) у рејону села Рогово у општини Призрен. С временом се показало да је управо тај сукоб требало да послужи као повод за агресију на СРЈ, неколико месеци пре Рачка. Шта се заиста догодило у селу Рогово, имате прилике да прочитате у првом лицу, из пера бригадног генерала у пензији Стојана Коњиковца.
Да су Кошаре биле битка која је ујединила Србију, сведочи заставник прве класе Саша Радојевић, заменик командира Карауле „Кошаре”.
Свој допринос очувању сећања на борбу и снажан отпор који је пружен у одбрани земље те 1999. године дао је и Медија центар „Одбрана”, који је у протекле четири године у својим едицијама „Ратник”, „Сведок”и „Искуство ратовања” објавио готово 20 наслова. Најновија књига едиције „Сведок”, Аеродром „Голубовци”– од агресије до сецесије аутора др Луке Кастратовића, генерал-мајора у пензији, промовисана је половином марта у Дому Војске Србије у Београду.
У Култури пишемо о још једној новој књизи – „Стратегија и географија”, која је промовисана на Војној академији, а у истој рубрици упознајемо вас и са програмском шемом и настојањима прве приватне војне телевизије „Фронт”.
Колико је свака загледаност у историју корисна за разумевање времена садашњег, потврђује текст о теоретичару рата Карлу фон Клаузевицу. А колико је сваки живот положен на олтар отаџбине драгоцен и незабораван, сведочи текст о Надежди Петровић, најзначајнијoj српскoj сликарки почетка 20. века, добровољној болничарки у три рата, оснивачу Кола српских сестара, једној од првих жена ратних фотографа на свету. Читав њен живот биле су њене слике, хуманост и њена отаџбина Србија.
Када овом садржају додамо и бициклизам у војсци, остаје нам само да прочитано и применимо – као снажење духа и тела.
