09.06.2022

Округли сто о Кумановском споразуму

Поводом 23 године од окончања НАТО агресије на СРЈ и потписивања кумановског Војнотехничког споразума, у организацији Београдског форума за свет равноправних и Клуба генерала и адмирала Србије, у Дому Војске Србије одржан је Округли сто, на коме су, као уводничари, учествовали Живадин Јовановић, министар иностраних послова СРЈ од 1998. до 2000. године и генерали Обрад Стевановић, др Лука Кастратовић и Милош Ђошан.
Истичући да ће НАТО агресија у историји остати упамћена као први оружани сукоб на европском тлу од краја Другог светског рата, изведен без одобрења и сагласности Савета безбедности Уједињених нација, уз кршење основних принципа међународног права, Повеље УН и Завршног документа ОЕБС из Хелсинкија, дипломата Живадин Јовановић је подсетио да је агресија 19 земаља НАТО алијансе окончана мировним споразумом који чине три, међусобно усклађена и повезана, документа. То су Споразум Милошевић – Ахтисари - Черномирдин од 3. јуна, Војно- технички споразум, потписан 9. јуна 1999. године у Куманову и Резолуције СБУН 1244 од 10. јуна 1999. године.

– Ови договори настали су након двомесечних преговора у којима су, уз посредништво Русије, учествовали лидери САД, Велике Британије, Немачке, Француске, Италије, Финске, као и ОУН и ЕУ. Тим документима је потврђено поштовање најважнијег интереса – суверенитета и територијалног интегритета СРЈ, односно, Србије као правне наследнице, а Покрајина Косово и Метохија је стављена под мандат Уједињених нација, под којим се и данас налази. Утврђено је и право на слободан и безбедан повратак свих расељених и протераних, укључујући и 250.000 Срба и других неалбанаца у њихове домове и на њихова имања. Време, па и најновија ескалација глобалне напетости, потврдили су значај ових правних докумената. И управо то свакодневно појачавање притисака водећих чланица НАТО и ЕУ да се Србија одрекне резолуције СБ УН 1244, да призна насилну творевину као правну, потврђују вредност велики значај овог правног документа, истакао је Јовановић.

О значају Кумановског споразума говорио је и генерал Обрад Стевановић, тада у улози једног од његових потписника. Истичући да се Споразум не може посматрати изоловано од докумената на којима је заснован и чињенице да није потписан с НАТО већ са међународним безбедносним снагама под окриљем ОУН, што говори да се не ради о поразу Војске СРЈ, Стевановић је рекао да актуелни проблеми на КиМ нису последица закључења Споразума, већ његовог неспровођења.
– Чињеница је да Војнотехнички споразум и Резолуција 1244 и данас имају карактер кључних међународно-правних упоришта Србије у напорима да Космет остане у њеним границама и да Срби остану на Косову и Метохији, нагласио је Стевановић.
О НАТО агресији на СРЈ која је трајала 78 дана и ноћи, значају Кумановског споразума и Резолуције 1244 говорио је и генерал-мајор у пензији др Лука Кастратовић који је истакао да и после 23 године поједине земље НАТО алијансе врше притисак на Србију истичући да је агресија била оправдана, да је њоме спречен терор над албанским становништвом, да су донели слободу СРЈ, односно Србији.
– Уместо тога, они су, заправо, окупирали део територије Србије, формирали тзв. државу Косово и изградили војну базу ''Бондстил'', једну од 800 војних база у око 70 земаља широм света. Друштвенополитичка, економска и војнополитичка кретања у свијету нас опомињу, односно дају за право да подсећамо на агресију НАТО на СРЈ-Србију, да млађим генерацијама објашњавамо како нам је тзв. ''демократски Запад'' 1992. године наметнуо до тада невиђене економске санкције и да је 1999. године извршио агресију, односно наметнуо рат. Истакнути светски теоретичари и политичари не либе се да јавно наглашавају да је ратом против СРЈ 1999. године почео рат у Европи. Одбраном од НАТО агресије задивили смо цијели свијет. Не смијемо заборавити да нас је напало 19 тада најмоћнијих земаља ида смо били сами, без савезника. Отпор аграсији НАТО, упркос губицима у људству и великим материјалним разарањима, данас је велики капитал Србије, чији пример борбе за слободу и независност истичу све слободољубиве земље и народи свијета, подвукао је Кастратовић и додао да је, уместо доследне примене одредаба Резолуције 1244 изграђена војна база Бондстил, извршен погром преосталог српског становништва на КиМ, разорена домаћинства и споменици српске материјалне културе и уништени манастири и цркве Српске православне цркве.

Истичући да је Војнотехнички споразум, потписан у Куманову 10. јуна 1999. године, био алат којим је требало реализовати одредбе Резолуције 1244 СБ УН, Милош Ђошан, начелник Комисије за његову примену, рекао је да, осим бројних слабости, које су од почетка пратиле рад Комисије и очигледне пристрасности такозваних међународних снага, негативна унутрашња кампања против наше војске и борбе на Косову и Метохији, битно је утицала на рад Комисије.
– Све је рађено са једним циљем. Требало је обесмислити и Војно-технички споразум и Резолуцију 1244. Време је показало да се то и данас чини. Они у нашем друштву, који заговарају увођење санкција Русији, нескривено раде против Резолуције 1244, нашег народа на Косову и Метохији и целовитости наше земље, истакао је Ђошан.