30.09.2022
Промоција књиге „Битка на Кајмакчалану – септембар 1916. године”
У Дому Војске Србије јавности је представљена књига „Битка на Кајмакчалану – септембар 1916. године” познатог новинара и публицисте Игора Гојковића, уредника информативног програма ТВ „Фронт“, баш на дан када је, пре 106 година, српска војска ослободила врх те, за српски народ, легендарне планине.Монографија о једној од најскупљих победа српског оружја у Првом светском рату у издању Медија центра „Одбрана”, објављена је као 2524 књига њене едиције Историја, с циљем да се од заборава отргне још један од славних периода српске ратничке прошлости и да се младим генерацијама приближи време од пре једног века у коме је, по речима аутора, након десетомесечног изгнанства из своје земље, сваки српски војник сањао о томе да пољуби онај српски камен на врху Кајмакчалана.
О књизи у којој су, после десетогодишњег ауторовог истраживања и коришћења бројних историјских извора, први пут објављена имена и фотографије свих ратних команданата са Кајмакчалана, као и имена погинулих и рањених официра, говорили су, поред аутора Игора Гојковића, историчар пуковник Далибор Денда и уредница издања др Александра Пећинар.
– Ова изузетно важна битка нажалост није никада у потпуности и детаљно обрађена у нашој историографији, рекао је пуковник др Денда, истичући да разлог томе треба тражити у конфузији око тога шта се заиста догађало у борбама за освајање самог врха. – Дискусија која је изазивала неслагања водила се око тога да ли су Кајмакчалан освојили Дринци из 5. пука, четници Војводе Вука, или Дунавци из 7. пука. Описујући те славне догађаје Гојковић је измирио све њих и одао им подједнаку заслугу за ово велико дело. Поред коришћења 16, 17. и 18. књиге из званичне историје Првог светског рата Историјског одељења Главног ђенералштаба Краљевине СХС/Југославије, аутор је историјске сцене из септембра 1916. године „оживео“ доносећи сведочанстава непосредних учесника или блиских сведока догађаја, од војника и подофицира, до официра, активних и резервних, међу којима су и наши велики писци, публицисти и јавни радници какви су били Стеван Јаковљевић, Станислав Краков, Иво Ћипико или Рудолф Арчибалд Рајс, рекао је пуковник др Денда.
Монографија „Битка на Кајмакчалану – септембар 1916. године” на 250 страна и са 177 илустрација, које чине фотографије, документа и карте из фондова Војног музеја, Војног архива, архива Војногеографског института „Генерал Стеван Бошковић”, те делом из ауторове приватне архиве, доноси узбудљиву причу о вишеструком ослобађању Кајмакчалана које је трајало од 12. до 30. септембра 1916. године. Дринска дивизија је борбу за Кајмакчалан водила 22 дана заузимајући јуришима ров по ров, камен по камен, тачку по тачку. Цена је била изузетно висока а чинила су је 3.804 човека избачена из строја, од чега 39 погинулих официра (међу којима и три команданта батаљона) и 747 погинулих подофицира, каплара и редова.– Главни јунаци Гојковићеве приче су српски људи, у историји често прећуткивани, од нижих официра и подофицира до обичних војника. Гојковић је преданим истраживачким радом у Војном архиву и централној библиотеци Универзитета одбране успео да дâ живот обезличеној причи која се на теренској мапи обично приказује школски, црвеним и плавим стрелицама. Пошло му је за руком да поново васкрсне највећи део официра, непосредних учесника у бици, да их помене именом и презименом и кратком напоменом о њиховој даљој судбини, било да се ради о командирима водова и чета или командантима батаљона и пукова, чије име синтетичка дела писаца војне историје најчешће не бележе, напоменуо је пуковник Денда и додао да монографија „Битка на Кајмакчалану – септембар 1916. године” Игора Гојковића представља омаж баш тим ратним командантима тактичких јединица, чија имена и дела својим радом аутор отима од заборава.
Описујући десетогодишњи пут од идеје до реализације ове, не само публицистички, већ и историјски веома значајне књиге, аутор Игор Гојковић је, поздрављајући многобројне заљубљенике у историју и сећања на Велики рат, нагласио да је почињао од нуле, али да је његова жеља да се одужи свим оним ратницима који су ослободили Србију у Првом светском рату била јача од огромних истраживачких напора.
– Крвава битка на Кајмакчалану трајала је 22 дана. Бугари су били добро утврђени на положајима који су се налазили на чак и по 1.000 метара већој висини од српских положаја. Ипак ти српски војници су у заносу јуришали на тај Кајмакчалан, јер је на њеном врху, коти 2525 била пирамида која је означавала границу њихове Србије, из које су пре десет месеци била изгнани. Није им сметао ни снег, ни оркански ветар због кога нису могли да гађају рововски топови, ни поларна хладноћа... Слажем се да су највећа вредност ове књиге, поред реконструисања самог тока битке, управо људи који су, именом и презименом, а многи од њих и фотографијама, први пут приказани јавности. Готово је невероватно да не постоји ни једна књига која је до краја описала ову, једну од највећих битака у српској војној историји. Зато сам решио да се фокусирам баш на људе који су се тамо борили и гинули и да детаљно реконструишем битку по данима, рекао је Гојковић да би, затим, споменуо неколицину истакнутих команданата и командира којима је историографија до данас остала дужна.
– Највећи ми је проблем било проналажење фотографија ових људи. Војни архив је у персоналним досијеима имао само њихов мали број. Онда сам тражио породице, потомке, а ти људи су живели пре сто година... Ишао сам чак и на гробља и сликао фотографије са надгробних споменика. И на крају, мислим да сам овом књигом успео да од заборава отргнем један заиста славни део српске ратничке прошлости и млађим генерацијама приближим оно време када је сваки српски војник сањао да пољуби онај гранични камен на Кајмакчалану, не жалећи да после тога и погине. Само две речи биле су на уснама свих српских јунака који су те давне 1916. године јуришали на врх Кајмакчалана – Живела Србија! Промоцијом књиге „Битка на Кајмакчалану – септембар 1916. године“, употпуњеном деловима документарних филмова „Филмских новости“ од пре педесетак година „Прича о Живојину“ и „Зов трубе“, у којима један од јунака Кајмакчалана, митраљезац 5. пука редов Живојин Лазић приповеда успомене из славног боја, Медија центар „Одбрана“ најавио је свој наступ на предстојећем 65. Међународном београдском сајму књига.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
