05.10.2022
Скуп „Одбрана Београда 1915”
У организацији Савеза потомака ратника Србије 1912–1920, уз подршку Министарства одбране, данас је у Дому Војске Србије одржан скуп посвећен одбрани Београда 1915. године.Савез потомака ратника Србије 1912–1920. године препознао је значај овог херојског дела, времена и људи, те је тим поводом окупио историчаре и људе од пера, поштоваоце улоге и дела наших јуначких предака. Скуп је отпочео интонирањем химне Републике Србије у извођењу хора ученика Прве београдске гимназије, а потом и химне Савеза – „Марш на Дрину”, коју је на хармоници извео ученик ове гимназије Михајло Миланов, док је чувени говор мајора Драгутина Гавриловића казивао глумац Лепомир Ивковић.
Обраћајући се скупу државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор истакао је да је данас, као можда никада до сада, важно да негујемо традицију и очувамо историјско сећање.
– Данас кад је ревизија историје дошла дотле да ни они који то чине не знају шта желе да пониште и затру, морамо памтити да је Србија кроз историју увек била на правој страни, страни правде, истине и хуманизма – рекао је државни секретар и подсетио на 1833. годину када је чувени Француз Алфонс де Ламартин обишао Ћеле-кулу у Нишу, у чије су зидине узидане 952 лобање српских устаника.
– Ламартин је био одушевљен снагом српског народа да се, иако бројчано много мањи, супростави великој турској империји и рекао: „нека Србија сачува овај споменик заувек, он ће научити њихову омладину како се живи у независној држави, али исто тако подсећати увек колико се за ту независност и слободу плаћало. Где је онда наша обавеза према четири милиона лобања у „Ћеле-кули” коју су нам сазидали Аустроугари и Немци током Првог и Другог светског рата. Четири милиона Срба уградило је животе у ту „велику Ћеле-кулу”, која би била висока хиљаду метара, а у основи већа од фудбалског игралишта – рекао је Миодраг Капор и запитао – Мислите ли да наши преци нису знали куда иду и колика је цена борбе за слободу?
– Знали су и свесно су жртвовали животе да би њихова деца и ми данас живели у тој слободи. У маси наших предака хероја који су се жртвовали за све нас посебно место заузимају Обилић, Синђелић, Танаско Рајић, мајор Гавриловић и његов пук, а из данашњег времена мајор Тепић и Стојадин Мирковић. То су примери личног жртвовања ради вишег интереса – слободе Србије и њеног народа. То су дела које не смемо заборавити и која морамо имати на уму да бисмо ишли даље – рекао је државни секретар Капор – Битка за одбрану Београда једна је од оних које смо изгубили, али ми не славимо само тренутке победе. Наше претке и историју волимо и када губимо. Одбрана Београда дала је довољно снаге и времена другим јединицама да се организују и спроведу своје задатке. Искрено се надам да млади данас никада неће бити у прилици да узму оружје и да њиме граде слободу и напредак наше земље, већ да ће то чинити чашћу, поштењем, радом, знањем и васпитањем.Иван Стратимировић, председник Савеза потомака ратника Србије 1912–1920, истакао је да овим скупом желе да подсете на један од најсветлијих тренутака у нашој ратној историји.
– Можда битка за одбрану Београда, у војном и стратешком смислу, није идеална, али се њен значај огледа у томе што су браниоци Београда бранећи престоницу успорили напредовање далеко бројнијег и војно надмоћнијег непријатеља – аустроугарску и немачку војску, што је омогућило да се држава и народ сачувају – рекао је Иван Стратимировић и закључио – Оно што су Термопили и Леонида за стару Хеладу и цео свет, то је за српски народ мајор Гавриловић и херојска одбрана Београда у октобру 1915. године. Београд тада није одбрањен, пале су велике жртве, али су српска војска, Влада и део народа успели да се уз велике жртве повуку и да у победоносном јуришу 1. новембра 1918. године ослободе Србију и Београд.
У радном делу скупа пуковник др Слободан Ђукић, начелник Катедре друштвених наука Војне академије, говорио је на тему „Одбрана Београда 1915. године”, др Данило Шаренац из Института за савремену историју на тему „Одбрана Београда 1915. као рационалан војни потез”, др Александра Пећинар из Медија центар„Одбрана” о одбрани Београда 1914. и 1915. у интересима светских сила, док је о Београду у плановима бранилаца Србије 1915. говорио Небојша Дамњановић. Нешто више о Ђорђу Себастијану Рошу окупљени су имали прилике да чују од генерал-потпуковника Миломира Миладиновића. Професор др Милан Радовановић говорио је о улози савезника током одбране српске престонице, а Зоран Радовановић о браћи Живану и Ивану Кезићу у историјским, публицистичким и књижевним текстовима.Иван Стратимировић одржао је предавање на тему „Британска војна мисија и одбрани Београда 1915. године” и прочитао записе Радивоја Бојовића о мајору Драгутину Гавриловићу.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
