28.10.2022
Шести дан Сајма књига на штанду Министарства одбране и Војске Србије
Данашње промоције издања Медија центра „Одбрана” на 65. Међународном београдском сајму књига биле су посвећене делу издања која немају одредницу тајности, а чији аутори долазе из Војнообавештајне агенције, као и књигама које баштине и промовишу вредности о којима се стара Војни музеј.
У првом делу програма на штанду Министарства одбране и Војске Србије публици је представљен репринт књиге Петра Ив. Остојића, који је приредио пуковник Александар Миленковић, а затим је било речи и о књизи „Приче (не)причавке” Бране Аночића.
Главни и одговорни уредник у одсеку за издавачку делатност мр Снежана Ђокић, која је модерирала промоцију, у уводној речи истакла је да ова два дела нису заостала у времену, иако је једно написано пре готово сто година, док друго прати упечатљиве акције некадашњих најуспешнијих светских тајних агената.
„Тајне непријатеље” потпуковник војске Краљевине Југославије Петар Ив. Остојић објавио је 1931. године. У књизи он објашњава појам, структуру и рад обавештајне службе, а посебан куриозитет је чињеница да се, иако је прошло више од деведесет година од објављивања, суштина обавештајне делатности није значајније променила. Аутор пише да су задаци таквих служби „изналажење, прикупљање података и докумената, одабирање, класифицирање, тумачење, саопштавање и најзад искоришћавање”, а том дефиницијом обухваћене су све фазе обавештајног циклуса, којим се и у савременој науци и пракси одређује обавештајни рад, Приређивач издања, пуковник Миленковић, посетиоцима промоције говорио је о Остојићевој биографији обавештајца, која је завршила трагично,. стрељањем од стране нових комунистичких власти 1945. године. Он је истакао да књига, која садржи 12 глава, „инспирисаних широким обухватом стране и домаће литературе“ има елементе и уџбеничке литературе.
„Приче (не)причавке”, аутора, некадашњи шефа ВОА , пуковника Бранислава Аночића, доносе најупечатљивије подвиге разних обавештајаца. Оно што овом делу, за које није лако одредити књижевну врсту, даје посебну привлачност, јесте лакоћа којом аутор прича своје приче и сели их из свог вајата у селу Шопић у мање или више познате историјске догађаје из обавештајног света. Поређане су као фазе обавештајног циклуса, а свака садржи поруку и поуку која је вредна не само за обавештајце почетнике или њихове искусне колеге, већ и за сваког који у свету агената налази узбуђења или жели да постане његов део. О томе које особине треба да има прави обавештајац, али и о појединим „причицама“ које је издвојио из мноштва материјала које садрже књиге које су му послужиле као извор за „Приче (не)причавке”, посетиоцима штанда „Одбране“, говорио је бивши први човек ВОА Аночић.
Други део сајамског програма био је посвећен промоцији Војног музеја, односно историјског сећања које у својим непроцењивим збиркама чува та важна институција културе.
Током ове године, Медија центар „Одбрана”, објавио је неколико књига које су на том трагу: „Акселбендери – ознаке на униформама из колекције Војног музеја”, Бојане Јокић . Илић, „Ремек-дела уметничке збирке из Фонда Војног музеја”, Љубице Дабић и „Старо оружје Азије”, Анђелије Радовић. Наведена издања, настала у сарадњи Медија центра „Одбрана“ и Војног музеја, две еминентне институције Министарства одбране, аутори су данас преставили публици.
У историјским прегледима војног одевања акселбендерима није посвећена нарочита пажња. Репрезентативним каталошким издањем „Акселбендери” ауторка Бојана Јокић Илић, представила је резултате свог истраживања ознака на војној униформи које се носе на блузи или шињелу, и то најчешће око рамена, на шта упућује и назив на немачком језику – Аchselbänder, која дословно значи рамене траке.
Имајући у виду да је униформа комплексна форма одевања, чији детаљи имају двоструку улогу – да осликају сложеност одређене војне културе, као и да прикажу специфичност војне хијерархије и организације, познавање типова аксeлбендера и њихових карактеристика у одређеном историјском раздобљу омогућава да се таква војна ознака користи и као један од драгоцених историјских извора који пружају обиље података, а који би остали непознати када би се проучавали само на основу писане и ликовне грађе, чуло се на промоцији ове занимљиве књиге, коју је водила уредница у одсеку за издавачку делатност др Александра Пећинар.
Друго издање, данас представљено посетиоцима штанда Министарства одбране и Војске Србије током поподнева - каталог ауторке Љубице Дабић „Ремек-дела уметничке збирке из Фонда Војног музеја” – важно је јер представља резултат настојања да се драгоцени експонати представе широј јавности.
Још од свог оснивања 1878. Војни музеј прати ратну историју народа који су насељавали Балканско полуострво од праисторије до најновијих дана. У повезивању и оживљавању минулих догађаја и стварању утиска континуитета и прегледности значајну улогу одиграла су ликовна дела одређене тематике, или настала у посебним условима. Она често илуструју или оживљавају одређена историјска или ратна збивања, приказују наоружање или војну опрему.
Уметничка дела у Војним музеју нису значајна само по својој уметничкој вредности, већ и због околности у којима су настала, по датуму, месту, представљеном мотиву или личности, чуло се на промоцији овог вредног издања.
Војни музеј један је од ретких музејских установа у Србији који, осим што баштини предмете српске материјалне културе, прикупља и предмете који нису од посебног националног значаја. Каталог „Старо оружје Азије” аутора Анђелије Радовић доказ је тога, јер представља јавности један од фондова Војног музеја у коме се налази више од 220 предмета старог оружја из Азије, које се користило за ратовање, као парадно оружје привилегованих сталежа, а поједини примерци за лов и спорт.
И данас је било веома живо у делу сајамског простора у коме Министарство одбране и Војска Србије представљају и нуде своја издања љубитељима књиге. Сасвим је извесно да ће тако бити до недеље 30. октобра, када ће 65. Међународни сајам књиге затворити своја врата за посетиоце.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
