17.11.2022
Промовисана књига „Бугари у извештајима Арчибалда Рајса 1915–1918.”
Kњигa „Бугари у извештајима Арчибалда Рајса 1915–1918”, коју су приредили професор Весна Арсић и пуковник авијације у пензији Милорад Ђошић, промовисана је данас у Свечаној сали Дома Војске Србије у Београду.
На промоцији се могло чути да је реч о издању Српског културног центра „Ћирилица“, својеврсном сведочанству о тешком времену у српској историји. На више од четири стотине страница приказани су документи на српском и француском језику, а многе фотографије први пут су објављене, што представља изузетан допринос историјској архивској грађи која је везана за ово поглавље српске историје.
На промоцији се могло чути да је реч о издању Српског културног центра „Ћирилица“, својеврсном сведочанству о тешком времену у српској историји. На више од четири стотине страница приказани су документи на српском и француском језику, а многе фотографије први пут су објављене, што представља изузетан допринос историјској архивској грађи која је везана за ово поглавље српске историје.
Професорка Весна Арсић, један од приређивача, казала је да објављивање ове књиге било „неопходно“, како би садашњим поколењима остало сведочанство о времену страдања.
- Издање је веома садржајно, има више од 400 страна, с фотографијама жртава и места страдања – уз слике караула и других објеката, а пажњи читалаца посебнопрепоручујем два регистра имена, потпуно различита - имена злочинаца, њих 277 и списак од 1034 жртве бугарског терора, које је објективно документовао Арчибалд Рајс, рекла је Арсић и додала да књига служи да нам „попуни рупе“ у колективном памћењу, јер се о злочинима Бугара над Србима у 20. веку, „из разних разлога“, мало говорило.
Рецензент књиге „Бугари у извештајима Арчибалда Рајса 1915–1918” проф. др Милоје Пршић, историчар и бивши директор Војног архива, говорио је узроцима и току Првог светског рата и историјским и геополитичким околностима које су га пратиле.
Истакао је да је „велики српски пријатељ“ Арчибалд Рајс тај светски сукоб назвао правим именом - геноцисним ратом, што је било веома значајно, због чињенице да Срби нису имали могућност да у то време пробију велики меијску блокаду.
- Издање је веома садржајно, има више од 400 страна, с фотографијама жртава и места страдања – уз слике караула и других објеката, а пажњи читалаца посебнопрепоручујем два регистра имена, потпуно различита - имена злочинаца, њих 277 и списак од 1034 жртве бугарског терора, које је објективно документовао Арчибалд Рајс, рекла је Арсић и додала да књига служи да нам „попуни рупе“ у колективном памћењу, јер се о злочинима Бугара над Србима у 20. веку, „из разних разлога“, мало говорило.
Рецензент књиге „Бугари у извештајима Арчибалда Рајса 1915–1918” проф. др Милоје Пршић, историчар и бивши директор Војног архива, говорио је узроцима и току Првог светског рата и историјским и геополитичким околностима које су га пратиле.
Истакао је да је „велики српски пријатељ“ Арчибалд Рајс тај светски сукоб назвао правим именом - геноцисним ратом, што је било веома значајно, због чињенице да Срби нису имали могућност да у то време пробију велики меијску блокаду.
- Књига која је пред нама обилује подацима и фотографијама, од којих су многе први пут објављене. Издање доноси 23 места великог страдања Срба, који су у највећем светском сукобу изгубили више од 2,2 милиона житеља, истакао је Пршић.
Председник Српског културног центра „Ћирилица“, приређивач и уводничар књиге, пуковник у пензији Милорад Ђошић, представио је удружење којим председава и његову издавачку делатност, која је последњих година веома интензивна.
Говорећи о мотивима да књига „Бугари у извештајима Арчибалда Рајса 1915–1918” угледа светлост дана, истакао је да истина о страдању Срба заслужује да буде доступна будућим нараштајима. Посебну пажњу посветио је доприносу, који су, у прикупљању грађе за издање дали мештани села у источној Србији, као и Војни архив и Војска Србије, а речи захвалности упутио је и Медија центру „Одбрана“ и Министарству одбране, због прилике да издање буде промовисано „у репрезентативном простору Дома Војске Србије“.
Посебан печат промоцији дали су млади појац традиционалних српских песама Алекса Недељковић и драмски уметник Лепомир Ивковић, који је читао одломке из књиге.
Говорећи о мотивима да књига „Бугари у извештајима Арчибалда Рајса 1915–1918” угледа светлост дана, истакао је да истина о страдању Срба заслужује да буде доступна будућим нараштајима. Посебну пажњу посветио је доприносу, који су, у прикупљању грађе за издање дали мештани села у источној Србији, као и Војни архив и Војска Србије, а речи захвалности упутио је и Медија центру „Одбрана“ и Министарству одбране, због прилике да издање буде промовисано „у репрезентативном простору Дома Војске Србије“.
Посебан печат промоцији дали су млади појац традиционалних српских песама Алекса Недељковић и драмски уметник Лепомир Ивковић, који је читао одломке из књиге.
