20.02.2023
Промоција књиге и спота „Вила са Кошара”
Песмом „Вила са Кошара“, коју су вечерас извели Мешовити хор и оркестар Уметничког анасамбла „Станислав Бинички“,започела је промоција истоимене књиге аутора Невена Милаковића. Тој својеврсној поетској вечери одржаној у Свечаној сали Дома Војске Србије у Београду присуствовали су Зоран Антић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, пуковник др Михаило Зоговић, начелник Управе за односе са јавношћу МО, те многобројни поштоваоци и пријатељи познатог песника.
О књизи су говорили председник Удружења књижевника Србије Милош Јанковић, песник и колумниста Михаило Меденица, издавач Дејан Спасојевић, а модератор је био књижевник Веселин Џелатовић. Аутор, Невен Милаковић, говорио је стихове из своје књиге, а посебно њему драг сонетни вијенац о Јасеновцу, који сматра својим најбољим делом.
Председник Удружења књижевника Србије Милош Јанковић је представљајући песников стваралачки рад рекао да има привилегију и част да се присутнима обрати и каже неку реч о песнику Невена Милаковића. Свестан је да ће шта год буде рекао бити мало јер песничко дело, умеће и таленат, „тај усуд и казна и награда Невенова не могу се исказати, описати и дочарати, ни открити речима, ма од кога оне долазиле“.
– И ево призанајем, завидим, братски немрзитељски, песнички завидим мом брату Невену по перу на сваком стиху из „Вилу са Кошара“. Додуше, правдам и тешим своју завидљивост тиме да ту песму заправо није писао он, иако је писала његова рука, него да је „Вилу са Кошара“ написао онај који над свима нама бди и чијом се милошћу и промишљу све и догађа, па и рађање такве песме, по мом скромном суду једне од најбољих икад написаних на српском језику. Довољна је по мом убеђењу само та песма да бисмо наслутили, јер схватити и спознати до краја не можемо и никад и нећемо, какав је колико велики, моћан, маестралан, али и страшан, језив истовремено, песник Невен Милаковић – истакао је Јанковић.
Према речима председника Удружења књижевника, Милаковић пише „ да би себе преживео не удварајући се књижевној чаршији, али ни читаоцу, верујући упорно и без узмаха у своју опсену за коју зна чудовишно бескрајним талентом да је истина, да није привид, без обзира што је у тој вери један једини“. Милош Јанковић сматра да је за ту истину потребно имати посебан вид, душин вид , који Милаковић има, а то су „очи које умеју, могу и знају да гледају на унутра и да је једино то оно што је и заиста истинито и вредно икаквог гледања и погледа“.
Похвланим речима и од срца говорио је о свом колеги по перу и пријатељу песник и колумниста Михаило Меденица.
– Невен Милаковић је један од истинских величина, људских и песничких. За мене је то неодвојиво. Добар песник, врхунски песник је предобар човек. Не може другачије. Кад кажем величина не мислим на оне нацифране који се гађају тиражима. Не, ово су истинске величине за којима остају велика дела, величине које су себе уткале у свако слово, нештедећи се, некалкулишући. Невен то ниједног тренутка не чини. Напротив. Свакој својој песми се дао, за сваку своју песму је пострадао, а свакој својој песми је распет. Платио је велику цену и знам да због тога не жали – рекао је Меденица.
Он се запитао шта би за њега и све требало да буде стваралаштво и поезија Невена Милаковића и одговорио јасно – међаш.
– Међаш одакле смо пошли и међаш где нам ваља стићи. Јер ми смо на жалост народ склон заборављању. Ми се не сећамо. Ми се присећамо и подсећамо, е то Невен не дозвољава. То његове песме не дозвољавају. То његови стихови не дозвољавају. Они јесу међаши који јасно казују о нашој слави и страдању, који говоре да нисмо пострадали залуд, да нисмо пострадали што смо најгори. Напротив. Што смо најбољи. Пострадали смо што знамо да глава и живот нису оно највредније што имамо, већ оно зашта је вредно дати живот, а то је живот вечни – истакао је Меденица додавши да су Невенове песме и својеврсни крајпуташи. – На том путу којим често онако лутамо као изгубљени у магли, па нам ваља застати и прочитати их. Те крајпуташе. Да се опет присетимо ко смо и шта смо, а народ смо славе и страдања. И то не мислим само на „Вилу са Кошара“, мени најдражу песм,у јер сам лично изузетно везан за Кошаре, него за његово целокупно стваралаштво, за сонетни венац не само о Јасеновцу него целокупном страдалништву Срба у НДХ, а то нам Невенова поезија не дозвољава да заборавимо – закључио је Меденица.
О књизи је говорио и представник издавача, издавачке куће „АСоглас“ из Зворника Дејан Спасојевић.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
