Краљевина СХС и Грчка 1919 – 1924, Од српско – грчких ка југословенско – грчким односима

Хронолошки оквири ове књиге обухватају период од 1919. до 1924. године, окарактерисан као период „дипломатске борбе за границе условљене војним фактором“, те прате еволуцију дипломатских релација две суседне, пријатељске земље, од српско-грчких у југословенско-грчке. То транзитно време, окарактерисано разарањем утицајних царстава и накнадном реконструкцијом Европе, Балкана и Средњег истока, никако није било период мира, већ интензиван период поновног формирања граница и сфера утицаја. У том смислу испитивање скоро истовремених процеса стварања и јачања позиције Краљевине СХС наспрам свог јужног суседа, Грке, узрока малоазијске експедиције и грчког ангажмана у њој, као дела укупне британске спољнополитичке концепције у међуратном периоду, али и настанка руске емиграције и улоге бољшевичког фактора у редефинисању позиције великих сила на Блиском и Средњем истоку, наглашава важност догађаја који су уско у вези са британским утицајем, сложеном руском позицијом, српско(југословенско)-грчким и италијанско-грчким осцилирајућим релацијама, али и италијанско-југословенским, као и италијанско-француским анимозитетим у Источном Медитерануз. Компонента војне моћи се појављује као незаобилазан предуслов за формирање тадашње геополитичке стварности Балкана, Источног Медитерана и Блиског истока.