Одржана промоција књиге „Пет огњишта далматинских колониста“

Монографија „Пет огњишта далматинских колониста“ аутора Милоша Мељанца представљена је јавности у Атријуму Дома Војске Србије у Београду. О књизи су за присутне говорили доцент др Веран Станчетић, др Немања Девић и аутор. Диплар Милан Вашалић, звуцима овог традиционалног далматинског музичко – пасторалног инструмента отворио је промоцију књиге.

Монографија приказује живот на микроплану у северној Далмацији, Прилепском пољу обухватајући и време Другог светског рата, као и турбулентна друштвено – економска дешавања на Балкану у првој половини двадесетог века која су пресудно утицала на миграције Далматинаца. Издавач књиге Удружење „Од стећака до крајпуташа“ са преко 200 оригиналних фотографија и архивских докумената на скоро 500 страница осветљава мало познате теме у новијој југословенско – српској историографији, аграрној реформи и колонијализацији у Македонији између два светска рата.
 

Доцент др Веран Станчетић сматра да је највећа предност ове монографије јесте што аутор истовремено прати личне животе и судбине конкретних људи и објашњава шири друштвено – политички контекст. „Ова књига обрађује друштвено – политичку тематику тог времена и простора, има класичан историјско – политички призвук, али је истоврмено и књига, односно сага о животима конкретних људи“, рекао је доц. др Станчетић.

Доктор Немања Девић из Института за новију историју Србије нагласио је да је дело аутора господина Мељанца резултат доброг познавања литературе, вештог коришћења различитих историјских извора, пре свега архивске грађе и опсежних теренских истраживања. „Овом књигом Милош Мељанац је старосрбијанцима, насељеницима у ових пет села из Далмације, подигао трајан споменик“, закључио је др Девић.
 
Аутор монографије захвалио је Управи за односе с јавношћу Министарства одбране и Медија центру „Одбрана“ на указаној подршци промоције ове књиге. У свом обраћању присутнима, осврнуо се на људе који су били од великог значаја за извор информација, наглашавајући да се пишући монографију саживео са породичним причама фамилија споменутих у књизи.