12.05.2023
Промоција књиге „Битка на Кајмакчалану“ у Дому Војске Србије у Новом Саду
У Дому Војске Србије у Новом Саду, одржана је промоција књиге новинара и публицисте Игора Гојковића „Битка на Кајмакчалану – септембар 1916“ у издању Медија центра „Одбрана“.
На промоцији су поред аутора говорили историчар, пуковник др Далибор Денда из Института за стратегијска истраживања Министарства одбране и мр Снежана Ђокић из Медија центра „Одбрана“.
Кроз 250 страна и четири поглавља, књига „Битка на Кајмакчалану- септембар 1916“ преноси детаљну реконструкцију тока ове славне битке, током 22 дана колико је трајала. Са чак 177 илустрација, ова монографија приказује читаоцима скице са бојишта, карте, документа као и панорамске снимке. Посебно је значајна, јер су у њој први пут објављене фотографије, као и имена и презимена свих ратних команданата са Кајмакчалана.
Према речима уредника издања мр Снежане Ђокић, аутор је пуних десет година радио на прикупљању материјала за ово дело, а као изворе користио је ратну архиву Дринске дивизије и пукова који су се борили под њеном командом и допунио их сведочењима самих учесника битке. „Историјске сцене из септембра 1916. оживео је доносећи сведочанства непосредних учесника или блиских сведока догађаја, од војника и подофицира, до официра, активних и резервних, међу којима су и наши велики писци, публицисти и јавни радници.
Аутору је пошло за руком да поново васкрсне све официре, непосредне учеснике у бици, да их помене именом презименом, фотографијом и кратком напоменом о њиховој даљој судбини“.
Говорећи о књизи, пуковник Далибор Денда истакао је да је аутор овом монографијом начинио значајан искорак у односу на писање домаће војне историографије. „Војни историчари, који су се нарочито након Другог светског рата бавили овом тематиком, волели су да истичу појединачне личности врховних команданата и војвода, стварајући представу да један војни геније као чаробним штапићем може решити сваку ситуацију“.
Он је истакао да ова изузетно важна битка није никада у потпуности и детаљно обрађена у нашој историографији, а да разлог томе треба тражити у конфузији око тога шта се заиста догађало у борбама за освајање самог врха. „Дискусија која је изазвала неслагања водила се око тога да ли су Кајмакчалан освојили Дринци из 5.пука, четници војводе Вука или Дунавци из 7.пука. Описујући догађаје, Гојковић је измирио све учеснике и додао им подједнаку заслугу, за ово велико дело“.
Аутор књиге Игор Гојковић нагласио је да му је највећи проблем приликом писања књиге било проналажење фотографија учесника. „Није било лако, ишао сам по породицама, чак сам и сликао надгробне споменике, не би ли нашао фотографије свих тих људи који су се борили на Кајмакчалану. Мислим да сам овом књигом, успео да од заборава отргнем један славни део српске ратничке прошлости и да млађим генерацијама приближим оно време, у коме је сваки српски војник сањао да након десетомесечног изгнанства, само клекне и пољуби онај камен на врху Кајмакчалана, не жалећи да одмах после тога и погине“.
Промоција монографије „Битка на Кајмакчалану – септембар 1916“ употпуњена је деловима докуменатарног филма „Филмских новости“ од пре педесетак година „Прича о Живојину“.
На промоцији су поред аутора говорили историчар, пуковник др Далибор Денда из Института за стратегијска истраживања Министарства одбране и мр Снежана Ђокић из Медија центра „Одбрана“.
Кроз 250 страна и четири поглавља, књига „Битка на Кајмакчалану- септембар 1916“ преноси детаљну реконструкцију тока ове славне битке, током 22 дана колико је трајала. Са чак 177 илустрација, ова монографија приказује читаоцима скице са бојишта, карте, документа као и панорамске снимке. Посебно је значајна, јер су у њој први пут објављене фотографије, као и имена и презимена свих ратних команданата са Кајмакчалана.
Према речима уредника издања мр Снежане Ђокић, аутор је пуних десет година радио на прикупљању материјала за ово дело, а као изворе користио је ратну архиву Дринске дивизије и пукова који су се борили под њеном командом и допунио их сведочењима самих учесника битке. „Историјске сцене из септембра 1916. оживео је доносећи сведочанства непосредних учесника или блиских сведока догађаја, од војника и подофицира, до официра, активних и резервних, међу којима су и наши велики писци, публицисти и јавни радници.
Аутору је пошло за руком да поново васкрсне све официре, непосредне учеснике у бици, да их помене именом презименом, фотографијом и кратком напоменом о њиховој даљој судбини“.
Говорећи о књизи, пуковник Далибор Денда истакао је да је аутор овом монографијом начинио значајан искорак у односу на писање домаће војне историографије. „Војни историчари, који су се нарочито након Другог светског рата бавили овом тематиком, волели су да истичу појединачне личности врховних команданата и војвода, стварајући представу да један војни геније као чаробним штапићем може решити сваку ситуацију“.
Он је истакао да ова изузетно важна битка није никада у потпуности и детаљно обрађена у нашој историографији, а да разлог томе треба тражити у конфузији око тога шта се заиста догађало у борбама за освајање самог врха. „Дискусија која је изазвала неслагања водила се око тога да ли су Кајмакчалан освојили Дринци из 5.пука, четници војводе Вука или Дунавци из 7.пука. Описујући догађаје, Гојковић је измирио све учеснике и додао им подједнаку заслугу, за ово велико дело“.
Аутор књиге Игор Гојковић нагласио је да му је највећи проблем приликом писања књиге било проналажење фотографија учесника. „Није било лако, ишао сам по породицама, чак сам и сликао надгробне споменике, не би ли нашао фотографије свих тих људи који су се борили на Кајмакчалану. Мислим да сам овом књигом, успео да од заборава отргнем један славни део српске ратничке прошлости и да млађим генерацијама приближим оно време, у коме је сваки српски војник сањао да након десетомесечног изгнанства, само клекне и пољуби онај камен на врху Кајмакчалана, не жалећи да одмах после тога и погине“.
Промоција монографије „Битка на Кајмакчалану – септембар 1916“ употпуњена је деловима докуменатарног филма „Филмских новости“ од пре педесетак година „Прича о Живојину“.
