30.05.2023
Вече сећања на Милоја Поповића Кавају
Вече посвећено сећању на српског дипломату, новинара, публицисту, међународног консултанта и аутора више од четрдесет књига, Милоја Поповића Кавају одржано је у Свечаној сали Дома Војске у Београду. Догађају су присуствовали државни секретар Министарства одбране Немања Старовић, повереница за родну равноправност Бранкица Јанковић и амбасадор Алжира, Његова екселенција господин Фатаха Махраз.
Нумером „Востани Сербије“ у извођењу Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“ под диригенстком палицом Дијане Цветковић отворен је догађај.
О лику и делу Милоја Поповића говорио је председник Удружења књижевника Србије Милош Јанковић, наводећи да му је живот дао привилегију да познаје Кавају и да је током двадесет година познанства стекао право да се назове његовим пријатељем.
„Ниједна реч не би била довољна да опише и искаже шта је све Милоје био, какав и колики је био. Величина, узор, пријатељ, заштитиник, увек шеретски насмејан, филозоф који је знао одговоре на сва питања и који је собом мењао стварност у којој је обитавао“, рекао је Јанковић. Такође је указао и на неизбрисив траг који је Каваја књижевним стваралаштвом оставио у Удружењу књижевника Србије, кући писаца Србије, којој је, према Јанковићевим речима, тако много дао и много задужио.
Након извођења нумере „Ово је Србија“ УА „Станислава Биничког“ присутнима се обратио професор др Миливоје Павловић, који се осврнуо на значај поеме „Марш на Дрину“ чији је аутор Милоје Поповић Каваја.
„Пишући ову поему, Милоје Поповић начинио је двоструки подвиг, морао је да се придржава унапред датог мелодијског, ритмичког и интонацијски датог оквира и да, поврх тога, песничким средствима обједини, око заједничког језгра, елементе који су део не само књижевне, већ и политичке културе. Стихови „крв је текла, крв се лила Дрином због слободе“ представљају кључну идеју песме и истовремено једно од виталних средишта наше историје“, рекао је проф. др Павловић.
Милоје Поповић Каваја, као први директор Југословенско културно-информативног центра у Њујорку, дао је велики допринос развоју културне сарадње Југославије са Сједињеним Америчким Држава и веза Срба у расејању. Такође, Поетски форум доделио му је награду за песника године Њујорка за „Поему о Тесли“, чије је стихове, овом приликом, казивала истакнута уметница Вјера Мујовић.
Великан, коме је ово вече посвећено, био је и председник Омладинског културно-уметничког друштва „Иво Лола Рибар“, тим поводом присутнима се обратио и председник Академског кутлурно-уметничког друштва „Иво Лола Рибар“ Горан Триван.
„Поему по којој ће Милоје остати у вечности, први пут је извео Омладински КУД „Иво Лола Рибар“ 1964. године. Светски човек, какав је био Милоје увек је спомињао да је био и боравио у овом културно-уметничком друштву. Бавити се младим људима, нашом децом, нашим етномузиколошким наслеђем, гајити дух историје, лепоте и љубави у нашој деци је ништа друго него залог за будућност“, рекао је Триван. Милоје Поповић Каваја је, према речима Тривана, за њега и његове претходнике у АКУД „Иво Лола Рибар“ био оличење љубави, толеранције, поштовања и надасве среће.
Оригинални текст песме „Марш на Дрину“ за који је породица Станислава Биничког дала ауторска права да се може изводити уз његову композицију, казивала је Вјера Мујовић. Скраћени део песме, који се изводи у свим значајним приликама Републике Србије и српског народа извео је УА „Станислав Бинички“.
Ана Поповић Огњановић, кћерка Милоја Поповића Каваје, као највеће наслеђе свог оца истакла је праве вредности које јој је пренео и које су увек актуелне, а то су хуманост, племенитост, љубав и поштовање према људима.
Нумером „Востани Сербије“ у извођењу Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“ под диригенстком палицом Дијане Цветковић отворен је догађај.
О лику и делу Милоја Поповића говорио је председник Удружења књижевника Србије Милош Јанковић, наводећи да му је живот дао привилегију да познаје Кавају и да је током двадесет година познанства стекао право да се назове његовим пријатељем.
„Ниједна реч не би била довољна да опише и искаже шта је све Милоје био, какав и колики је био. Величина, узор, пријатељ, заштитиник, увек шеретски насмејан, филозоф који је знао одговоре на сва питања и који је собом мењао стварност у којој је обитавао“, рекао је Јанковић. Такође је указао и на неизбрисив траг који је Каваја књижевним стваралаштвом оставио у Удружењу књижевника Србије, кући писаца Србије, којој је, према Јанковићевим речима, тако много дао и много задужио.
Након извођења нумере „Ово је Србија“ УА „Станислава Биничког“ присутнима се обратио професор др Миливоје Павловић, који се осврнуо на значај поеме „Марш на Дрину“ чији је аутор Милоје Поповић Каваја.
„Пишући ову поему, Милоје Поповић начинио је двоструки подвиг, морао је да се придржава унапред датог мелодијског, ритмичког и интонацијски датог оквира и да, поврх тога, песничким средствима обједини, око заједничког језгра, елементе који су део не само књижевне, већ и политичке културе. Стихови „крв је текла, крв се лила Дрином због слободе“ представљају кључну идеју песме и истовремено једно од виталних средишта наше историје“, рекао је проф. др Павловић.
Милоје Поповић Каваја, као први директор Југословенско културно-информативног центра у Њујорку, дао је велики допринос развоју културне сарадње Југославије са Сједињеним Америчким Држава и веза Срба у расејању. Такође, Поетски форум доделио му је награду за песника године Њујорка за „Поему о Тесли“, чије је стихове, овом приликом, казивала истакнута уметница Вјера Мујовић.
Великан, коме је ово вече посвећено, био је и председник Омладинског културно-уметничког друштва „Иво Лола Рибар“, тим поводом присутнима се обратио и председник Академског кутлурно-уметничког друштва „Иво Лола Рибар“ Горан Триван.
„Поему по којој ће Милоје остати у вечности, први пут је извео Омладински КУД „Иво Лола Рибар“ 1964. године. Светски човек, какав је био Милоје увек је спомињао да је био и боравио у овом културно-уметничком друштву. Бавити се младим људима, нашом децом, нашим етномузиколошким наслеђем, гајити дух историје, лепоте и љубави у нашој деци је ништа друго него залог за будућност“, рекао је Триван. Милоје Поповић Каваја је, према речима Тривана, за њега и његове претходнике у АКУД „Иво Лола Рибар“ био оличење љубави, толеранције, поштовања и надасве среће.
Оригинални текст песме „Марш на Дрину“ за који је породица Станислава Биничког дала ауторска права да се може изводити уз његову композицију, казивала је Вјера Мујовић. Скраћени део песме, који се изводи у свим значајним приликама Републике Србије и српског народа извео је УА „Станислав Бинички“.
Ана Поповић Огњановић, кћерка Милоја Поповића Каваје, као највеће наслеђе свог оца истакла је праве вредности које јој је пренео и које су увек актуелне, а то су хуманост, племенитост, љубав и поштовање према људима.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
