04.10.2023
Отворена изложба „Епска илустрација”
Изложба под називом „Епска илустрација. 100 година од првог издања књиге Српске народне јуначке песме (са сликама) отворена је синоћ у Малој галерији београдског Дома Војске. Поставка је део ширег ауторског пројекта Марије Ристић „Теорија илустрације”, којим се, између осталог, проблематизује природа илустрације спрам сликарства.
Начелница Галерије Дома Војске Јелена Кнежевић истакла је да поставка доноси јединство радова уметника с почетка XX века и савремених илустратора и да заслужује велику пажњу, о чему сведочи и бијенална награда „Александар Дероко” за 2023. годину.
„Министарство културе и информисања ову изложбу је препознало као уметнички догађај од националног значаја и идеја је да током марта наредне године буде представљена у Културном центру Србије ’Иво Андрић’ у Пекингу” – најавила је Кнежевић и позвала поклонике уметности на ауторска стручна вођења Марије Ристић 6.и 13. октобра у 18 часова.
Поставку, поред радова савремених илустратора, чине и принтови илустрација Српских народних јуначких песама објављених 1922. године, а који су део Архива Српске академије наука и уметности, у чије име се обратила проф. др Ивана Спасовић, нагласивши да није било дилеме да ли подржати овај пројекат који је допринео правом смислу архивске грађе, „а то је да буде предочена публици”.
„Сто година након првог издања Марија Ристић је дошла на идеју да понови подухват илустратора с прве половине 20. века, тиме што ће још неке песме поверити на илустровање савременим илустраторима и тако начинити нешто драгоцено за уметност и Србију” – рекла је др Ивана Спасовић.
Начелница Галерије Дома Војске Јелена Кнежевић истакла је да поставка доноси јединство радова уметника с почетка XX века и савремених илустратора и да заслужује велику пажњу, о чему сведочи и бијенална награда „Александар Дероко” за 2023. годину.
„Министарство културе и информисања ову изложбу је препознало као уметнички догађај од националног значаја и идеја је да током марта наредне године буде представљена у Културном центру Србије ’Иво Андрић’ у Пекингу” – најавила је Кнежевић и позвала поклонике уметности на ауторска стручна вођења Марије Ристић 6.и 13. октобра у 18 часова.
Поставку, поред радова савремених илустратора, чине и принтови илустрација Српских народних јуначких песама објављених 1922. године, а који су део Архива Српске академије наука и уметности, у чије име се обратила проф. др Ивана Спасовић, нагласивши да није било дилеме да ли подржати овај пројекат који је допринео правом смислу архивске грађе, „а то је да буде предочена публици”.
„Сто година након првог издања Марија Ристић је дошла на идеју да понови подухват илустратора с прве половине 20. века, тиме што ће још неке песме поверити на илустровање савременим илустраторима и тако начинити нешто драгоцено за уметност и Србију” – рекла је др Ивана Спасовић.
Др Марија Павловић, директорка Установе културе „Пароброд”, где је ова изложба прошле године први пут угледала светлост дана, а поводом века трајања првог илустрованог издања поменуте књиге, нагласила је да се ауторка бави једном „код нас пионирском темом”, теоријом илустрације, којом се до сада нико није бавио тако озбиљно, те да је показала „ко се све, и на који начин, бавио илустрацијом”.
У име савремених илустратора који су учествовали на пројекту говорила је Јана Адамовић, која је изразила велику част и задовољство што је с колегама имала прилику да им радови буду представљени у истом простору са великанима с почетка ХХ века, међу којима су Паја Јовановића, Урош Предић и Надежда Петровић, илустратори првог издања књиге.
„Ово је била изузетна прилика за све нас. Са радошћу смо подржали Марију, будући да је она једна од ретких савезника која се бори за илустрацију као засебан вид уметности” – рекла је Адамовић, која је с колегама добила прилику да илуструје песме које су у првом издању остале без ликовног приказа.
Пројекат„Теорија илустрације”, према речима ауторке изложбе Марије Ристић, започео је од љубави према књизи и поезији, а развио се кроз подршку колега и препознавање истих погледа на струку и уметност.
„Не постоји једна свеобухватна студија која би показала историју илустрација у Србији или уопште у друштву, и то сам сматрала неправдом за садашње илустраторе. Кроз изложбу се може видети како се илустрација припрема да би била финално обликована у штампаној форми, а данас и у свим дигиталним форматима. Илустрације не треба посматрати спрам слика, јер оне имају примењену функцију”– рекла је ауторка изложбе Марија Ристић.Томе у прилог све изложене илустрације имају пратећи QР код, који их повезује са песмама које осликавају.
У име савремених илустратора који су учествовали на пројекту говорила је Јана Адамовић, која је изразила велику част и задовољство што је с колегама имала прилику да им радови буду представљени у истом простору са великанима с почетка ХХ века, међу којима су Паја Јовановића, Урош Предић и Надежда Петровић, илустратори првог издања књиге.
„Ово је била изузетна прилика за све нас. Са радошћу смо подржали Марију, будући да је она једна од ретких савезника која се бори за илустрацију као засебан вид уметности” – рекла је Адамовић, која је с колегама добила прилику да илуструје песме које су у првом издању остале без ликовног приказа.
Пројекат„Теорија илустрације”, према речима ауторке изложбе Марије Ристић, започео је од љубави према књизи и поезији, а развио се кроз подршку колега и препознавање истих погледа на струку и уметност.
„Не постоји једна свеобухватна студија која би показала историју илустрација у Србији или уопште у друштву, и то сам сматрала неправдом за садашње илустраторе. Кроз изложбу се може видети како се илустрација припрема да би била финално обликована у штампаној форми, а данас и у свим дигиталним форматима. Илустрације не треба посматрати спрам слика, јер оне имају примењену функцију”– рекла је ауторка изложбе Марија Ристић.Томе у прилог све изложене илустрације имају пратећи QР код, који их повезује са песмама које осликавају.
Изложба „Епска илустрација. 100 година од првог издања књиге Српске народне јуначке песме (са сликама)” у Малој галерији Дома Војске биће отворена до 18. октобра.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
