23.10.2023
Промоција историје и војне публицистике на штанду МО и ВС
Медија центар „Одбрана“ Управе за односе са јавношћу Министарства одбране, који, под слоганом „Снага традиције“, учествује на 66. Међународном београдском сајму књига, и данас је на веома посећеним промоцијама, читалачкој публици представио своја нова издања.
Први термин био је резервисан за промоцију две књиге из едиције „Историја“. О делу „Војислав Танкосић“, осим уреднице издања, Александре Пећинар, говорио је један од аутора, мр Милош Аздејковић, а гости реномиране сајамске манифестације имали су прилику да присуствују и представљању књиге „Дневници железничара у Великом рату“, Игора Гојковића.
Монографија аутора Милоша Аздејковића и Јовице Бојиновића, могло се чути на промоцији, представља значајан допринос препознавању лика и дела Војислава Танкосића, јер приказује његову улогу у формирању, оспособљавању и ангажовању првих српских специјалаца. Милош Аздејковић је истакао да се с колегом Бојиновићем потрудио да испрате цео пут мајора Војислава Танкосића, од школских дана и периода одрастања, преко улоге мајке, па све до његове „јуначке смрти“, те да је реч о „светлом лику“ из националне историје који је неправедно скрајнут и заборављен током века за нама. У контексту „исправљања неправде“, најавио да ће Танкосићу ускоро у српској престоници бити постављен споменик.
Игор Гојковић, аутор књиге „Дневници железничара у Великом рату“, осим периода на који указује наслов монографије, бавио се и историјатом употребе железнице у војне сврхе, у свету и код суседних земаља, као и српским цивилним искуствима али и оним из Српско-бугарског рата 1885/86. и Балканских ратова. Његов ауторски приступ, према речима уреднице издања, др Александре Пећинар, комбинује неопходне, ускостручне описе техничке природе, са пажљиво одабраним, на моменте узбудљивим, личним доживљајима непосредних учесника догађаја.
Оригинални дневници војних железничара Војина Миланковића и Чедомира Пејића, настали на основу њихових успомена и дневничких бележака, реконструишу улогу српских железница и железничара у Великом рату и у годинама након великог светског сукоба - истакао је Гојковић који је, током садржајне промоције, открио да нико никада није писао о употреби српских железница у војне сврхе. Споменуо је и неколико посебно важних случајева у којима је железница одиграла „величанствену улогу“, међу којима и познати догађај из 1914. године, када су управо том врстом транспорта на „преправку“ превожена артиљеријских зрна намењена Српској војсци.
У другом поподневном термину, на штанду Министарства одбране и Војске Србије, представљена је књига „Случај Николиш – злоупотреба политичке моћи“, Светка Ковача. Осим аутора, о књизи, чија је промоција привукла велику пажњу поклоника војне публицистике, говорио је и рецензент проф. др Андреја Савић.
Према речима писца, теме ове књиге, која је замишљена као својеврсна студија случаја, јесу злоупотреба и укљученост служби безбедности у аферу са познатом „хумореском“ „Војко и Савле“, у којој се јасно видела веза партијске и медијске моћи и повезаност партије и служби безбедности, као и и реакција органа који су били задужени за усклађивање, усмеравање, координацију, контролу и надзор над њеним радом. Ковач, који је читаву деценију обављао функцију начелника Војнобезбедносне агенције, до детаља је посетиоце увео у случај академика Гојка Николиша, који је, након наручене хумореске објављене у „Политици“ 1987. године, с циљем дискредитације чланова Српске академије наука и уметности, (због никад званично донетог Меморандума) – „провучен кроз блато“.
Према његовим речима, измишљени „случај“ Николиш посебно је симптоматичан јер је увео нови начин обрачуна са неистомишљеницима – компромитовање, па је зато погодан за анализу феномена из области рада али и контроле служби безбедности, баш као и реакција механизама задужених за спречавање злоупотреба, као и медија и јавности.
Рецензент књиге проф. др Андреја Савић рекао је да се у издању Медија центра „Одбрана“ аутор бави веома интригантном темом, а да истраживачком приступу у прилог иде постојање временске дистанце од поменутог случаја, који је усталасао политичку сцену Србије и Југославије оног времена. У осврту на друштвено – политички контекст случаја Гојка Николиша, угледног антифашисте, медицинског стручњака и начелника санитета при врховном штабу, истакао је да је, с колегом Павлом Савићем, Николиш „ни крив ни дужан“ увучен у аферу, како би политички врх компромитовао неког од твораца Меморандума САНУ због унутарпартијског обрачуна тадашњег српског и југословенског руководства.
Говорећи о аутору, Савић је казао да је Ковач у свом раду сажео велико животно и професионално искуство, и испољио значајан сензибилитет у објашњавању, тумачењу и повезивању свих догађаја, уз коришћење валидне документационе грађе архивског и документационог карактера.
И данашњи дан на сајамском штанду Министарства одбране и Војске Србије обележила је пројекција филмова из веома богате архиве Војнофилмског центра „Застава филм“.
Први термин био је резервисан за промоцију две књиге из едиције „Историја“. О делу „Војислав Танкосић“, осим уреднице издања, Александре Пећинар, говорио је један од аутора, мр Милош Аздејковић, а гости реномиране сајамске манифестације имали су прилику да присуствују и представљању књиге „Дневници железничара у Великом рату“, Игора Гојковића.
Монографија аутора Милоша Аздејковића и Јовице Бојиновића, могло се чути на промоцији, представља значајан допринос препознавању лика и дела Војислава Танкосића, јер приказује његову улогу у формирању, оспособљавању и ангажовању првих српских специјалаца. Милош Аздејковић је истакао да се с колегом Бојиновићем потрудио да испрате цео пут мајора Војислава Танкосића, од школских дана и периода одрастања, преко улоге мајке, па све до његове „јуначке смрти“, те да је реч о „светлом лику“ из националне историје који је неправедно скрајнут и заборављен током века за нама. У контексту „исправљања неправде“, најавио да ће Танкосићу ускоро у српској престоници бити постављен споменик.
Игор Гојковић, аутор књиге „Дневници железничара у Великом рату“, осим периода на који указује наслов монографије, бавио се и историјатом употребе железнице у војне сврхе, у свету и код суседних земаља, као и српским цивилним искуствима али и оним из Српско-бугарског рата 1885/86. и Балканских ратова. Његов ауторски приступ, према речима уреднице издања, др Александре Пећинар, комбинује неопходне, ускостручне описе техничке природе, са пажљиво одабраним, на моменте узбудљивим, личним доживљајима непосредних учесника догађаја.
Оригинални дневници војних железничара Војина Миланковића и Чедомира Пејића, настали на основу њихових успомена и дневничких бележака, реконструишу улогу српских железница и железничара у Великом рату и у годинама након великог светског сукоба - истакао је Гојковић који је, током садржајне промоције, открио да нико никада није писао о употреби српских железница у војне сврхе. Споменуо је и неколико посебно важних случајева у којима је железница одиграла „величанствену улогу“, међу којима и познати догађај из 1914. године, када су управо том врстом транспорта на „преправку“ превожена артиљеријских зрна намењена Српској војсци.
У другом поподневном термину, на штанду Министарства одбране и Војске Србије, представљена је књига „Случај Николиш – злоупотреба политичке моћи“, Светка Ковача. Осим аутора, о књизи, чија је промоција привукла велику пажњу поклоника војне публицистике, говорио је и рецензент проф. др Андреја Савић.
Према речима писца, теме ове књиге, која је замишљена као својеврсна студија случаја, јесу злоупотреба и укљученост служби безбедности у аферу са познатом „хумореском“ „Војко и Савле“, у којој се јасно видела веза партијске и медијске моћи и повезаност партије и служби безбедности, као и и реакција органа који су били задужени за усклађивање, усмеравање, координацију, контролу и надзор над њеним радом. Ковач, који је читаву деценију обављао функцију начелника Војнобезбедносне агенције, до детаља је посетиоце увео у случај академика Гојка Николиша, који је, након наручене хумореске објављене у „Политици“ 1987. године, с циљем дискредитације чланова Српске академије наука и уметности, (због никад званично донетог Меморандума) – „провучен кроз блато“.
Према његовим речима, измишљени „случај“ Николиш посебно је симптоматичан јер је увео нови начин обрачуна са неистомишљеницима – компромитовање, па је зато погодан за анализу феномена из области рада али и контроле служби безбедности, баш као и реакција механизама задужених за спречавање злоупотреба, као и медија и јавности.
Рецензент књиге проф. др Андреја Савић рекао је да се у издању Медија центра „Одбрана“ аутор бави веома интригантном темом, а да истраживачком приступу у прилог иде постојање временске дистанце од поменутог случаја, који је усталасао политичку сцену Србије и Југославије оног времена. У осврту на друштвено – политички контекст случаја Гојка Николиша, угледног антифашисте, медицинског стручњака и начелника санитета при врховном штабу, истакао је да је, с колегом Павлом Савићем, Николиш „ни крив ни дужан“ увучен у аферу, како би политички врх компромитовао неког од твораца Меморандума САНУ због унутарпартијског обрачуна тадашњег српског и југословенског руководства.
Говорећи о аутору, Савић је казао да је Ковач у свом раду сажео велико животно и професионално искуство, и испољио значајан сензибилитет у објашњавању, тумачењу и повезивању свих догађаја, уз коришћење валидне документационе грађе архивског и документационог карактера.
И данашњи дан на сајамском штанду Министарства одбране и Војске Србије обележила је пројекција филмова из веома богате архиве Војнофилмског центра „Застава филм“.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
