26.10.2023
Конференција “Значај очувања ћирилице у дигиталној ери“
Конференција „Значај очувања ћирилице у дигиталној ери“ у организацији Удружења грађана „Амикус“ и „Еуропеан Цоммуницатион Центер“ одржана је данас у Дому Војске Србије у Београду.
Догађај је део пројекта „Негујмо ћирилицу – како сачувати наше аутентично писмо“, који је подржан од Министарства просвете Републике Србије.
Државни секретар Министарства просвете професор др Ивица Радовић је својим обраћањем свечано отворио конференцију. Том приликом је истакао да је важан задатак образовања „да мотивише ученике да и кроз нове технологије користе ћирилично писмо“.
„Дигитализацијом ћириличних текстова, аутентично српско писмо чувамо од заборава, али је и надолазећим генерацијама и потенцијалним корисницима чинимо блиском и актуелном“, рекао је проф. др Радовић, истакавши да „одговорно друштво дигитализацијом ћирилице показује однос према матерњем језику, националном писму и укупној баштини и традицији“.
Еминентни говорници - лингвисти, представници медија и просвете, су својим излагањима оспорили предрасуде да ћирилица није блиска свету компјутера. Технички проблеми са почетка компјутерске револуције у великој мери су превазиђени, томе у прилог говори и чињеница да највећи светски претраживач интернета препознаје ћирилицу као српско писмо. Иако се техничке препреке за коришћење ћириличног писма превазилазе, и даље је приметна слабија употреба овог писма наспрам латинице.
Снежана Милошевић Јешић из Завода за унапређивање образовања и васпитања при Министарству просвете истакла је да Завод одобрава уџбенике, дидактичка и дидактчко-игровна средства и на тај начин контролише писмо, где се ћирилица подразумева.
„Контекст школе није проблематичан, јер је употреба ћирилице обавезна, ми сад говоримо о дигиталној ери, сфери ван школе, и како да мотивишемо нове генрације да користе ћирилицу на интернету. Велики изазов је пред нама, да изнађемо начин да деца пре него што сазру и схвате ћирилично писмо као идентитетско питање, почну да је користе и негују кроз свакодневну комуникацију“, нагласила је Милошевић Јешић.
Према речима Предрага Милићевића, представника Регистра националног интернет домена Србије, од 2011. године на интернету је присутан национални домен „срб“ и до данас, нажалост, на ћирилици под тим доменом има тек три и по хиљаде регистрованих корисника.
„Сви национални домени који нису на енглеском алфабету су слабо коришћени, али су веома важни за идентитет неког народа на интернету“, рекао је Милићевић. Он је истакао да нам је национални домен донео могућност да се наш језик и писмо могу користити почевши од веб адресе.
„Ћирилица је фонетско писмо и једино у свету које омогућава да се веб адресе читају онако како су написане. Наш „рс“ домен то дозвољава од децембра 2018. године, јер се у оквиру назива домена могу користити и слова попут – ш, ћ, ч...“, нагласио је Милићевић.
Потреба за ћириличним фонтовима јавила се са увођењем компјутера у штампарску технологију. Професорка Факулета примењених уметности Оливера Стојадиновић осврнула се на помак који је направљен у смислу присутности ћириличних фонтова, који одговарају српском језику, на интернету. Она је истакла да и даље постоји потреба за прављењем српских ћириличних фонтова, чиме се подржавају млади уметници, али и омогућава шира употреба ћириличног писма.
Генерални секретар Удружења новинара Србије, Нино Брајовић указао је на незаступљеност ћириличног писма на српским интернет порталима. Иако нису ограничени простором, будући да ћирилица заузима више карактера, што у штампаним медијима значи више страна и ресурса, бирају латинично писмо. Контрадикторно томе, како наводи Брајовић, ћирилично писмо је и даље најзаступљеније у штампаним медијима.
Инфлуенсер из Бразила, Тиаго Фереира, који већ једанаест година живи у Србији, течно говори српски и пише ћирилицом, чак и на друштвеним мрежама. Према његовим речима ћирилица је нешто аутентично српско, што не би требало да изгубимо, а њему је била додатни изазов при учењу српског језика.
Догађај је део пројекта „Негујмо ћирилицу – како сачувати наше аутентично писмо“, који је подржан од Министарства просвете Републике Србије.
Државни секретар Министарства просвете професор др Ивица Радовић је својим обраћањем свечано отворио конференцију. Том приликом је истакао да је важан задатак образовања „да мотивише ученике да и кроз нове технологије користе ћирилично писмо“.
„Дигитализацијом ћириличних текстова, аутентично српско писмо чувамо од заборава, али је и надолазећим генерацијама и потенцијалним корисницима чинимо блиском и актуелном“, рекао је проф. др Радовић, истакавши да „одговорно друштво дигитализацијом ћирилице показује однос према матерњем језику, националном писму и укупној баштини и традицији“.
Еминентни говорници - лингвисти, представници медија и просвете, су својим излагањима оспорили предрасуде да ћирилица није блиска свету компјутера. Технички проблеми са почетка компјутерске револуције у великој мери су превазиђени, томе у прилог говори и чињеница да највећи светски претраживач интернета препознаје ћирилицу као српско писмо. Иако се техничке препреке за коришћење ћириличног писма превазилазе, и даље је приметна слабија употреба овог писма наспрам латинице.
Снежана Милошевић Јешић из Завода за унапређивање образовања и васпитања при Министарству просвете истакла је да Завод одобрава уџбенике, дидактичка и дидактчко-игровна средства и на тај начин контролише писмо, где се ћирилица подразумева.
„Контекст школе није проблематичан, јер је употреба ћирилице обавезна, ми сад говоримо о дигиталној ери, сфери ван школе, и како да мотивишемо нове генрације да користе ћирилицу на интернету. Велики изазов је пред нама, да изнађемо начин да деца пре него што сазру и схвате ћирилично писмо као идентитетско питање, почну да је користе и негују кроз свакодневну комуникацију“, нагласила је Милошевић Јешић.
Према речима Предрага Милићевића, представника Регистра националног интернет домена Србије, од 2011. године на интернету је присутан национални домен „срб“ и до данас, нажалост, на ћирилици под тим доменом има тек три и по хиљаде регистрованих корисника.
„Сви национални домени који нису на енглеском алфабету су слабо коришћени, али су веома важни за идентитет неког народа на интернету“, рекао је Милићевић. Он је истакао да нам је национални домен донео могућност да се наш језик и писмо могу користити почевши од веб адресе.
„Ћирилица је фонетско писмо и једино у свету које омогућава да се веб адресе читају онако како су написане. Наш „рс“ домен то дозвољава од децембра 2018. године, јер се у оквиру назива домена могу користити и слова попут – ш, ћ, ч...“, нагласио је Милићевић.
Потреба за ћириличним фонтовима јавила се са увођењем компјутера у штампарску технологију. Професорка Факулета примењених уметности Оливера Стојадиновић осврнула се на помак који је направљен у смислу присутности ћириличних фонтова, који одговарају српском језику, на интернету. Она је истакла да и даље постоји потреба за прављењем српских ћириличних фонтова, чиме се подржавају млади уметници, али и омогућава шира употреба ћириличног писма.
Генерални секретар Удружења новинара Србије, Нино Брајовић указао је на незаступљеност ћириличног писма на српским интернет порталима. Иако нису ограничени простором, будући да ћирилица заузима више карактера, што у штампаним медијима значи више страна и ресурса, бирају латинично писмо. Контрадикторно томе, како наводи Брајовић, ћирилично писмо је и даље најзаступљеније у штампаним медијима.
Инфлуенсер из Бразила, Тиаго Фереира, који већ једанаест година живи у Србији, течно говори српски и пише ћирилицом, чак и на друштвеним мрежама. Према његовим речима ћирилица је нешто аутентично српско, што не би требало да изгубимо, а њему је била додатни изазов при учењу српског језика.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
