17.11.2023

Књига „Битка на Кајмакчалану“ овенчана првом наградом Фондације „Драгојло Дудић“



Свечана додела награда и похвала Фондације „Драгојло Дудић“, у организацији Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова Србије,  уприличена је данас у Дому Народне скупштине Републике Србије. Прва награда додељена је аутору Игору Гојковићу за дело „Битка на Кајмакчалану“ у издању Медија центра „Одбрана“, Управе за односе са јавношћу Министарства одбране.
 


Књижевно-историографски конкурс Фондације „Драгојло Дудић“ чији је оснивач СУБНОР Србије педесет други пут окупио је велики број књижевних стваралаца. Председник Управног одбора фондације Милош Јефтић истакао је да је Награда „Драгојло Дудић“ задржала свој основни задатак – „да негује културу сећања, а пре тога културу памћења“.
„Награда „Драгојло Дудић“ има двострук задатак, први да сачува за сва времена сећања, памћења или писања многих људи о догађајима и људима из наше прошлости, а други задатак је да подстакне људе свих генерација да пишу о догађајима који су се давно одвили“, рекао је Јефтић. Нагласио је да је оцењивачки одбор дао прву награду раду који говори о „догађају значајном за све генерације, па и оне које ће тек доћи“.
 

Оцењивачка комисија, коју су чинили – др Милан Кољанин, књижевник професор др Славица Гароња, др Момчило Исић, књижевница Дијана Дугалић и пуковник Ђорђе Дражић одабрали су „дела која се квалитетом издвајају из мноштва пристиглих књижевних остварења“.
 
Излажући образложење додељених награда, председник оцењивачке комисије др Милан Кољанин рекао је да је ове године прву наградо понело дело из историографске публицистике - „Битка на Кајмакчалану“, где је аутор представио кључне догађаје ратовања Србије у Првом светском рату.
 
„На широкој историографској основи, не само српској већ и бугарској, аутор је изложио све најбитније чињенице о једној од највећих и најстрадалнијих победа српске војске током борби на Солунском фронту од 1916. до 1918. године. Ауторов приступ је прецизан и лишен патетике, која је честа у публицистичким и пригодним радовима у вези са Првим светским ратом“, рекао је др Кољанин. Истакао је да је дело употпуњено фотографијама, међу којима су и актери догађаја са основним подацима њихових биографија, као и сликовни прегледи реконструкција догађаја, скице и факсимили неких од најзначајнијих докумената битке на Кајмакчалану.
 

Част да се обрати у име свих награђених припала је добитнику прве награде Игору Гојковићу, који је изразио захвалност издавачу своје књиге Медија центру „Одбрана“ Управе за односе са јавношћу Министарства одбране. Говоривши о свом делу, истакао је да је после 106 година, по први пут, из дана у дан реконструисан ток ове славне битке српске војске у септембру 1916. године.
„Битка је трајала двадесет два дана, погинуло је 786 људи, а из строја избачено 3.800 српских официра и војника. По први пут су овде именом, презименом, фотографијама васкрсли сви ратни команданти са Кајмакчалана. Србију већ дуги низ година и деценија морално сатире „тешка болест“ – заборав. Управо овакве књиге и удружења попут СУБНОР-а, помажу нам да се боримо против ње“, рекао је Гојковић.
 


Другу награду равноправно су поделили аутори Милоје Радовић за дело „Лептирова одбрана“ и Драгутин Димчевски за дело „Крвава граница“. Трећа награда, такође равноправно, додељена је ауторима – Наташи Радуловић за дело „Љубав, вера, нада“ и Милијану Деспотовићу за рад „Живе камене душе“. Похвале су добили радови „Наш Тоша Рус“ Драгољуба Јанојлића, део триологије „Лазарева Клет“ Драгана Живаљевића и „Моје прво одело“ Дарка Пилиповића. На свечаности су уручене, постхумно, посебне похвале за књиге „Била једном чета девојачка“ ауторке Љиљане Булатовић и  „Семпер идем“ Ђорђа Лебовића.
 

Председник СУБНОР-а Србије генерал-мајор у пензији Видосав Ковачевић подсетио је да је човек по коме Награда носи име - Драгојло Дудић, народни херој, учесник балканских и Првог светског рата, као и организатор устанка против окупаторске војске нацистичке Немачке у западној Србији 1941. године. У јулу 1941. године формирао је Колубарску партизанску чету, потом постао командант Ваљевског партизанског одреда. За председника Главног народноослободилачког одбора Србије – претече овдашње Народне скупштине Републике Србије, изабран је 17. новембра 1941. године. Пао је за слободу свог народа 29. новембра 1941. године на Мачкату.