Промоција пројекта Дигитална платформа „Српска војничка гробља и меморијали из ослободилачких ратова 1912 - 1920. године“

Пројекат Дигитална платформа „Српска војничка гробља и меморијали из ослободилачких ратова 1912 - 1920. године“, Удружења за неговање и чување српске баштине Кајмакчалан, представљен је данас у Свечаној сали београдског Дома Војске.

Петнаестогодишње истраживање Удружења за неговање и чување српске баштине Кајмакчалан, као и проналажење и идентификација српских војних гробаља и меморијала насталих током Балканских ратова и Великог рата у периоду од 1912. до 1920. године овим пројектом добило је дигиталну базу путем које ће потомци српских војника, на основу објављених података, моћи да пронађу гробове својих предака. На веб сајту са адресом „српскиратнимеморијали.срб“ се налазе подаци о 677 сахрањених војника на српским војним гробљима и на тај начин су „сачувана за будућа поколења“. Поред дигиталне базе, пројекат такође обухвата ажурирање постојећих спискова погинулих војника са новооткривеним подацима са терена.

Министарство за рад, борачка и социјална питања подржало је пројекат са којим је конкурисало Удружење за неговање и чување српске баштине Кајмакчалан, а чија завршна фаза је у току. Државни секретар у Министарству за рад и запошљавање, борачка и социјална питања др Дејан Антић истакао је да овакви пројекти доказују да српски народ памти и да је ово један од пројеката чији је циљ оснаживање националне свести и неговање културе сећања.

Наша је обавеза и наша дужност, нас потомака, да чувамо успомену на наше претке. Докле год имамо удружења која се баве очувањем традиције и докле год имамо овакве потомке, верујем да ћемо и ми, који живимо данас, неким будућим генерацијама бити славни преци – рекао је др Антић.

Председник Удружења за неговање и чување српске баштине Кајмакчалан, официр у пензији Станоје Стојковић истакао је да је Удружење настало са циљем неговања културе сећања на све јунаке који су дали своје животе за слободу на територији данашње Северне Македоније како би их сачували од заборава.

На том простору, за време рата, погинуло је преко 9000 наших војника и старешина и сви су били сахрањивани иза линије фронта, са крстачама на којима је писао чин, име и презиме, јединица и датум погибије. За разлику од гробаља на територији Грчке која су есхумирана и  пребачена на Зејтинлик, гробља која су настала на простору данашње Северне Македоније нису есхумирана. Та гробља нису дуго била обилажена ни чишћена, тако да смо их, при нашој првој посети 2009. године, пронашли у запуштеном стању. Од 2011. године, сваког септембра, одлазимо тамо и уређујемо неколико гробних места, како бисмо омогућили потомцима да их пронађу - рекао је Стојковић. Он је казао да је потомцима у проналажењу својих предака помогло и то што су чланови Удружења податке до којих су дошли на терену објављивали на Фејсбук страници „Србијо не заборави“ и тако их учини видиљивим за велики број људи.

Присутнима су се обратили и др Ненад Лајденшпергер, историчар у Републичком заводу за заштиту споменика културе, Драган Илић, програмер и уредник часописа „Слово југа“, др Милан Ђорђевић, доцент на Департману за географију Природно - математичког факултета у Нишу и Мирослав Величковић, истраживач српских војних гробаља, који су, свако са становишта своје професије, а као учесници пројекта, говорили о петнаест година дугом истраживачком раду и изазовима са којима су се сусретали на терену.

Културу сећања негује и издавачка кућа Медија центар „Одбрана“, чије је издање „Битка на Кајмакчалану -  септембар 1916. године“ Игора Гојковића овенчано наградом  Фондације „Драгојло Дудић“ за најбољу књигу о ослободилачким ратовима објављену у 2023. години. Препознајући исте вредности, у овој пригодној прилици, Удружење за неговање и чување српске баштине Кајмакчалан уручило је Захвалницу пуковнику Биљани Пашић и Дому Војске Србије Београд.