Промоција књиге „Цвијеће добра“
Вече поезије Невена Милаковића одржано је у Свечаној сали престоничког Дома Војске Србије, том приликом јавности је представљена збирка песама „Цвијеће добра“.
Песничко надахнуће уткано у збирку поезије „Цвијеће добра“ лако проналази пут до публике и притом побуђује „многа питања на која одговор тражимо у себи“. Песме Невена Милаковића потекле су из „дубоког емотивног врела, срца пуног емпатије“, њима је овековечио најлепше биће – жену. Духовна и родољубива, али и љубавна поезија Милаковића прожета је идејом бесконачног.
Све песме аутора могу се, према мишљењу новинара и публицисте Небојше Јеврића посматрати као једна – песма о љубави.
„Све његове песме о љубави могу стати у једну, а све жене, којима је он посветио поезију су само једна жена – једина коју је волио и изгубио. Од своје несреће он је направио најлепше златнике поезије, који су овде вечерас пред нама, а који говоре о једној великој и никада прекинутој љубави“, рекао је Јеврић.
Песник, књижевник и новинар Веселин Џелатовић поезију саткану међу странице књиге „Цвијеће добра“ описује као „бол, крик и вапај једне душе“.
„Милаковић пише искрене песме, из срца, не обазирући се на мишљење публике, што је и овом књигом потврдио, исказујући своју бол“, казао је Џелатовић, закључујући излагање цитатом лика из свог романа – „велике љубави немају срећан крај, ни тужан, оне једноставно немају крај, зато и јесу велике“.
Поему Невена Милаковића „Сонетни венац Љиљани Невеновој“ говорила је телевизијска и позоришна глумица Маја Колунџија.
Аутор књиге је са присутнима поделио неколицину песама из збирке „Цвијеће добра“, између осталих „Тада знам“, „Карабурма“, „Круг“ и „Шути“, напомињући да је ову књигу написао пре приближно шест година, али да се до сада није усудио да је промовише.
Позната интерпретаторка црногорских народних песама Бранка Шћепановић извела је нумеру „Подгорица“, текст песме написао је Невен Милаковић.
„Најлепше песме Подгорици написао је Невен Милаковић, једну од тих песама је специјално дао мени, да је снимим, и то је управо ова нумера коју сте вечерас имали прилику да чујете“, рекла је Шћепановић.
Песничко надахнуће уткано у збирку поезије „Цвијеће добра“ лако проналази пут до публике и притом побуђује „многа питања на која одговор тражимо у себи“. Песме Невена Милаковића потекле су из „дубоког емотивног врела, срца пуног емпатије“, њима је овековечио најлепше биће – жену. Духовна и родољубива, али и љубавна поезија Милаковића прожета је идејом бесконачног.
Све песме аутора могу се, према мишљењу новинара и публицисте Небојше Јеврића посматрати као једна – песма о љубави.
„Све његове песме о љубави могу стати у једну, а све жене, којима је он посветио поезију су само једна жена – једина коју је волио и изгубио. Од своје несреће он је направио најлепше златнике поезије, који су овде вечерас пред нама, а који говоре о једној великој и никада прекинутој љубави“, рекао је Јеврић.
Песник, књижевник и новинар Веселин Џелатовић поезију саткану међу странице књиге „Цвијеће добра“ описује као „бол, крик и вапај једне душе“.
„Милаковић пише искрене песме, из срца, не обазирући се на мишљење публике, што је и овом књигом потврдио, исказујући своју бол“, казао је Џелатовић, закључујући излагање цитатом лика из свог романа – „велике љубави немају срећан крај, ни тужан, оне једноставно немају крај, зато и јесу велике“.
Поему Невена Милаковића „Сонетни венац Љиљани Невеновој“ говорила је телевизијска и позоришна глумица Маја Колунџија.
Аутор књиге је са присутнима поделио неколицину песама из збирке „Цвијеће добра“, између осталих „Тада знам“, „Карабурма“, „Круг“ и „Шути“, напомињући да је ову књигу написао пре приближно шест година, али да се до сада није усудио да је промовише.
Позната интерпретаторка црногорских народних песама Бранка Шћепановић извела је нумеру „Подгорица“, текст песме написао је Невен Милаковић.
„Најлепше песме Подгорици написао је Невен Милаковић, једну од тих песама је специјално дао мени, да је снимим, и то је управо ова нумера коју сте вечерас имали прилику да чујете“, рекла је Шћепановић.
- О нама
- Магазин „ОДБРАНА“
- Издавачка делатност
- Историја
- Монографије
- Ратник
- Војна публицистика
- Војна техника
- Посебна издања
- Геополитика
- Уметност
- Књижевност
- Медицина
- Сведок
- Преводи
- Фокус
- Искуство ратовања
- Косово и Метохија
- Филозофија
- Приручници – водичи
- НОЛ за Војну акадмеију
- НОЛ за Медицински факултет ВМА
- НОЛ за Школу националне одбране
- Научна литература
- Зборници
- Издања Института за стратегијска истраживања
- Издања Војног музеја
- Дом војске
- Продавница „Војна књига“
- Вести
- Контакт