Историјска предавања поводом Дана Војске Србије

Предавање посвећено двема темама – „Српски ратни заробљеници у Великом рату (1914 – 1918)“ и „Верске традиције Војске Србије“ одржано је данас у Атријуму престоничког Дома Војске Србије.
 
О страдалништву српских ратних заробљеника у Првом светском рату говорио је пуковник проф. др Далибор Денда из Института за стратегијска истраживања Универзитета одбране. Док је о верским традицијама, значају регулисања верских питања и неговању традиционалних вредности и обичаја верских заједница у војсци причао пуковник доцент др Миљан Милкић, такође из Института за стратегијска истраживања Универзитета одбране.

Представљањем резултата најновијих истраживања, насталих на основу страних и домаћих архивских извора и литературе, која реконструишу судбину заробљених српских официра, подофицира и војника у логорима у Аустро-Угарској, Немачкој и Бугарској, пуковник проф. др Денда изнео је податак да је од 222.357 српских ратних заробљеника, првих из редова Антанте, услед лошег третмана и небриге, страдало двадесет седам посто.
 
„Тема о којој говоримо прилично је интригантна и мало истраживана и у светским оквирима, иако је исту судбину ратних заробљеника у Првом светском рату делило осам милиона људи. Заједно са румунским и италијанским ратним заробљеницима српски ратни заробљеници су доживели најтежу судбину од свих заробљених припадника оружаних снага Антанте у Првом светском рату“, казао је пуковник проф. др Денда, истакавши да је највећи број српских ратних заробљеника било заробљено након Колубарске битке, као највеће српске победе у 1914. години.

Први светски рат, био је први сукоб у историји у којем је питање ратних заробљеника било уређено -  двема Хашким конвенцијама из 1899. и 1907. године. Иако им је статус био гарантован конвенцијама, оне се нису у потпуности поштовале у логорима, те су многи ратни заробљеници страдали од епидемије тифуса и других болести.
 
На положај српских ратних заробљеника, првенствено на почетку Великог рата, утицала је  је Аустро-Угарска пропаганда и ширење мржње према Србима.
 
„Пропагандни рат и мржња према Србима која се ширила након Балканских ратова и, у јачем интензитету, након Сарајевског атентата утицала је на свирепост коју су аустро-угарске групе показале на територији Србије у првим операцијама 1914. године, а истовремено се та мржња рефлектовала и на положај првих српских ратних заробљеника рекао је пуковник проф. др Денда, рекавши да су иза рата и тешке судбине ратних заробљеника остала гробља и меморијали које је подизала Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца између два рата.

Тема верске службе након Другог светског рата, према речима пуковника доцента др Милкића, није била присутна приближно седам деценија у војсци и држави. „Током тог периода није се водило рачуна о тези да „нема војске без традиције“ и да је војска управо та која је заснована на традицији“, нагласио је пуковник доцент др Милкић.
 
Верска служба у Војсци Србије заснована је на вредностима традиционалних цркава и верских заједница, а све то у функцији изградње, одржавања и повећања оперативних способности Војске Србије приликом извршавања свих дефинисаних мисија и задатака.
 
„Црквени обреди који су вршени у касарнама и војним логорима, употреба икона, освећење заставе, полагање заклетве, прослава државних празника и слава јединица, имали су велики значај у развијању и јачању духовних и моралних вредности као и неговању војничких врлина и патриотизма припадника војске“, рекао је пуковник доцент др Милкић, подсетивши да је прошле године обележено десет година од поновног увођења верске службе у Војску Србије, а која је утемељена Законом о Војсци Србије.

Војни историчари из Института за стратегијска истраживања, традиционално, обрађивањем тема које су дуго биле скрајнуте, најављују свечаности у вези са обележавањем Дана Војске Србије.