29.05.2024
Представљена научна монографија о уринарним маркерима
Научна монографија „Уринарни маркери експозиције хемијским канцерогенима – Нове смернице у превентивној онкологији”, аутора потпуковника проф. др Владана Радосављевића, епидемиолога и стручњака за биоодбрану и биозаштиту са Војне академије Универзитета одбране, представљена је данас у Атријуму Дома Војске Србије.
Превасходни циљ стварања овог истраживачког дела је, како је навео аутор, усмеравање пажње ка примордијалној превенцији, која открива особе без малигних болести али са високим ризиком да од њих оболе. У монографији епидемиолог Радосављевић даје јасне и веома изводљиве смернице како открити особе са високоризичним фактором обољења од хемијски индукованих малигнома, што омогућава да се код њих на време примени одговарајући превентивни третман и тиме се спасу од обољевања. Сажето описује најопасније хемијске канцерогене, према критеријумима Светске здравствене организације, колико су распрострањени, колико су им људи изложени и које малигне болести изазивају. Оно што је за ово дело, као и стручну јавност, најважније је да су у њему табеларно наведени уринарни маркери изложености хемијским канцерогенима.
Откривање извора хемијског канцерогена на једноставан, брз, неинвазиван, јефтин и веома тачан начин омогућено је захваљујући апаратима који се првенствено користе у хемији. Аутор Радосављевић је на промоцији истакао да са овом, својом четвртом монографијом не завршава истраживање и посао, већ да је у току развој методологије која ће омогућити примену научних открића до којих је дошао у пракси.
Говорећи о обимном истраживачком делу Мирјана Сандић, уредник књиге, нагласила је да је аутор обрадио 30 најопаснијих хемијских агенаса, према критеријумима Светске здравствене организације.
- Сажето су описани њихова употреба или појава у животној средини, општа и професионална изложеност популације, абсорпција, дистрибуција, метаболизам и излучење, студија праћења повећаног ризика малигних болести, вредности биомаркера. С обзиром да ове хемијске агенсе није могуће потпуно елиминисати из нашег окружења аутор предлаже смернице за проналажење ефикасних мера које би унапредиле њихово откривање и праћење у организму - нагласила је Сандић.
Једна од три рецезента књиге проф. др Јелена Мутић, са Хемијског факултета Универзитета у Београду, нагласила је да је професор Радосављевић сажето описао сваки од канцерогена, чији је број промењив, и да их је немогуће избацити из наших живота, али да можемо да побољшамо здравље њиховим одстрањивањем и елиминисањем извора, били они храна, професионална изложеност или загађен ваздух.
- Књига је посебно значајна јер су на крају сваког поглавља дате детаљне референце о сваком канцерогену. Овакве књиге и текстови су битни јер и јавности дају увид о каквом проблему се ради - истакла је проф. Мутић.
Други рецезент проф. др Александра Буха Ђорђевић, са Фармацеутског факултета Универзитета у Београду, појаснила је да је здравље човека производ генома, који добијамо на зачећу, и експозума. На прво, како каже, не можемо утицати, али на друго можемо, јер је то стил живота, храна коју једемо, животна средина и сви хемијски агенси којима смо изложени.
- У томе видим изузетну важност ове књиге, јер прегледом који је др Радосављевић начинио врло детаљно смо упућени који су то агенси који у нашем организму могу да изазову карцином, како им можемо бити изложени, које су то професије које су посебно подложне вишој изложености штетним хемикалијама, на који начин можемо да их детектујемо и, оно што је посебно битно, како радити на превенцији - рекла је проф. Буха Ђорђевић и препоручила монографију свим здравственим професионалцима да уз њену помоћ начине савете за пацијенте како да животно окружење учине што прихватљивијим.
Превасходни циљ стварања овог истраживачког дела је, како је навео аутор, усмеравање пажње ка примордијалној превенцији, која открива особе без малигних болести али са високим ризиком да од њих оболе. У монографији епидемиолог Радосављевић даје јасне и веома изводљиве смернице како открити особе са високоризичним фактором обољења од хемијски индукованих малигнома, што омогућава да се код њих на време примени одговарајући превентивни третман и тиме се спасу од обољевања. Сажето описује најопасније хемијске канцерогене, према критеријумима Светске здравствене организације, колико су распрострањени, колико су им људи изложени и које малигне болести изазивају. Оно што је за ово дело, као и стручну јавност, најважније је да су у њему табеларно наведени уринарни маркери изложености хемијским канцерогенима.
Откривање извора хемијског канцерогена на једноставан, брз, неинвазиван, јефтин и веома тачан начин омогућено је захваљујући апаратима који се првенствено користе у хемији. Аутор Радосављевић је на промоцији истакао да са овом, својом четвртом монографијом не завршава истраживање и посао, већ да је у току развој методологије која ће омогућити примену научних открића до којих је дошао у пракси.
Говорећи о обимном истраживачком делу Мирјана Сандић, уредник књиге, нагласила је да је аутор обрадио 30 најопаснијих хемијских агенаса, према критеријумима Светске здравствене организације.
- Сажето су описани њихова употреба или појава у животној средини, општа и професионална изложеност популације, абсорпција, дистрибуција, метаболизам и излучење, студија праћења повећаног ризика малигних болести, вредности биомаркера. С обзиром да ове хемијске агенсе није могуће потпуно елиминисати из нашег окружења аутор предлаже смернице за проналажење ефикасних мера које би унапредиле њихово откривање и праћење у организму - нагласила је Сандић.
Једна од три рецезента књиге проф. др Јелена Мутић, са Хемијског факултета Универзитета у Београду, нагласила је да је професор Радосављевић сажето описао сваки од канцерогена, чији је број промењив, и да их је немогуће избацити из наших живота, али да можемо да побољшамо здравље њиховим одстрањивањем и елиминисањем извора, били они храна, професионална изложеност или загађен ваздух.
- Књига је посебно значајна јер су на крају сваког поглавља дате детаљне референце о сваком канцерогену. Овакве књиге и текстови су битни јер и јавности дају увид о каквом проблему се ради - истакла је проф. Мутић.
Други рецезент проф. др Александра Буха Ђорђевић, са Фармацеутског факултета Универзитета у Београду, појаснила је да је здравље човека производ генома, који добијамо на зачећу, и експозума. На прво, како каже, не можемо утицати, али на друго можемо, јер је то стил живота, храна коју једемо, животна средина и сви хемијски агенси којима смо изложени.
- У томе видим изузетну важност ове књиге, јер прегледом који је др Радосављевић начинио врло детаљно смо упућени који су то агенси који у нашем организму могу да изазову карцином, како им можемо бити изложени, које су то професије које су посебно подложне вишој изложености штетним хемикалијама, на који начин можемо да их детектујемо и, оно што је посебно битно, како радити на превенцији - рекла је проф. Буха Ђорђевић и препоручила монографију свим здравственим професионалцима да уз њену помоћ начине савете за пацијенте како да животно окружење учине што прихватљивијим.
