Отворена изложба „Стојан Пачов – живот и дело”

Ретроспективна изложба „Стојан Пачов – живот и дело” отворена је вечерас у Великој галерији Дома Војске Србије и представља својеврсни омаж уметнику са више од 60 дела из различитих фаза његовог стваралаштва, рађених од 1955. до 2014. године. Сем мртве природе и манастира, на сликама Стојана Пачова приказани су предели из његовог родног краја, делови Београда и Охрида.
 


Изложбу, која ће пред посетиоцима бити до 22. јуна, отворио је Никола Кусовац, реномирани ликовни критичар и музејски саветник у пензији, верни пратилац галерија Дома Војске, у којима од излагачких почетака говори о нашим највећим уметницима. Кусовац је подвукао да је за ове галерије везан и као официрско дете и да верује да су два ослонца код Срба најзначајнија - њихова непобедива војска и вера у њу.
 
Када би мене питали да бирам неку личност која на најбољи начин својим делом покрива овај простор, мислим на остатке Источног римског царства, онда бих размишљао о Стојану Пачову. Та његова карактеристична окер боја на сликама, можда највише одговара овом простору на којем ми живимо. Готово да не знам сликара који је окер тако знао да преведе у чисту сликарску материју - објаснио је Кусовац и додао да је величина Пачова у превођењу сликарске материје у сведочанство о простору на коме је уметник живео и да се та вредност поклапа са основним вредностима друштва коме је припадао.
 
У име Медија центра “Одбрана” присутне је поздравила Јелена Кнежевић, начелник Галерије Дома Војске Србије, нагласивши да су поред слика и цртежа на изложби приказани и лични предмети уметника: наочаре, оловке, телефонски нотес, позивнице, поједини изложбени каталози...  

 
Иницијативу да се очувају лик и дело Стојана Пачова покренуо је уметников син Игор Пачов, прво монографијом “Стојан Пачов - живот и дело” 2023. године, а затим и овом изложбом годину дана касније у београдском Дому Војске Србије - навела је Јелена Кнежевић.

Подсетивши посетиоце изложбе на Волтерову реченицу да нам ваља обрађивати властити врт Драган Јовановић Данилов, писац и историчар уметности, нагласио је да је управо Стојан Пачов, на самом сликарском почетку, омеђио свој властити сликарски врт и остао веран његовом обрађивању и својим темама.



Видимо колико је он заправо на својим сликама био лиричар - песник најфинијег кова. То је сликар континуитата, у чијем делу нема неких великих ломова, већ само малих систних промена које долазе на ножицама голубице. На његовим сликама нема ничег импулсивног, само има топле, фине, суздржане лирике, смиреног интимистичког темперамента. Његови призори Београда дочаравају фину, топлу, шампањску, пенушаву атмосферу летњих башти у којима се ужива. Он је био и сликар српског космологоса, јер је сликао српске манастире и био опчињен српском духовношћу. Његове слике траже интимност малих простора, много лепше стоје поред неког прозора у кућном амбијенту, тада одишу неком топлином и није нимало случајно што их је куповала ондашња грађанска класа - истакао је Јовановић Данилов, нагласивши да слике уметника имају ауру, печат униката, сакралности потписа, оригиналност и аутентичност.
 
У име породице Пачов Медија центру “Одбрана” захвалила се унука Стојана Пачова, Јелена Пачов.



Догађај је увеличао Владан Ранђеловић, професионални гитариста, извођењем пригодних композија на гитари.
 


Сликар Стојан Пачов рођен је 24. маја 1934. године у Струмици, где је похађао основну школу и гимназију, док је Академију ликовних уметности уписао у Београду. Одсек сликарства завршио је 1958. у класи професора Недељка Гвозденовића, код кога је био и на постдипломским студијама. Учествовао је у раду више познатих ликовних колонија и имао више од петнаест самосталних изложби широм Југославије.



Излагао је на многим тематским, хуманитарним и аукцијским изложбама у Београду и градовима у унутрашњости, укључивши Пролећну и Јесењу изложбу Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС), Мајску изложбу ликовних уметника, Октобарски салон. Добитник је бројних награда, међу којима су Награда Академије ликовних уметности на завршним студијама, Награда за сликарство на Изложби младих 1961, Откупна награда УЛУС-а 1975, Пролећна награда за сликарство ликовних и примењених уметника Земуна 1985. године.
 
Живео је и радио у Београду, где је и преминуо 2015. године.