18.06.2024
Предавање о узроцима и последицама „Кордунашког процеса“
У Свечаној сали Дома Војске Србије синоћ је одржано предавање „80 година Кордунашког процеса - узроци и последице".
Реч је о догађају који је, како се могло чути, на својеврстан начин одредио судбину Срба у Хрватској, о монтираном судском поступку, на коме су, због оптужби за велеиздају, на смрт осуђена петорица Срба партизана, а њих седморица на губитак грађанских и политичких права.
Веома посећеном скупу, чији је циљ био да на најбољи начин представи историјске и друштвене околности тог времена, присуствовали су и потомци Илије Жегарца и Марка Мркића, жртава Кордунашког процеса, као и представници завичајних, прогнаничких и борачких удружења..
Веома посећеном скупу, чији је циљ био да на најбољи начин представи историјске и друштвене околности тог времена, присуствовали су и потомци Илије Жегарца и Марка Мркића, жртава Кордунашког процеса, као и представници завичајних, прогнаничких и борачких удружења..
Предавање у организацији Савеза Срба из региона отворио је председник те патриотске органзације и народни посланик Миодраг Линта, који је истакао да су два повода због којих је скуп организован.
Први је обележавање осам деценија од догађаја „чувеног по злу“, монтираног судског поступка, у коме су петорица угледних Срба партизана, Крајишника.. осуђени на смрт. То су Жељко Кораћ, Илија Жегарац, Марко Мркић, Љубо Вујучић и Милан Момчиловић, док је још седморо људи осуђено на дугогодишње затворске казне и губитак грађанских права. Други повод је да представимо стоти број часописа „Српско коло“, рекао је Линта уз подсећање да је реч о јединственом листу на медијском простору Србије јер излази на ћирилици и ијекавском наречју.
На скупу у београдском Дому Војске чуло се да је до Кордунашког процеса довела чињеница да је народ тог краја увидео да су огромне жртве које су Срби дали на Кордуну и у партизанској борби несразмерне у односу на власт која се у „Завноховској Хрватској“ формирала. Јавно су захтевали већи удео Срба у новој власти, као и њихову аутономију у будућој Хрватској, јер су у новој власти све кључне позиције заузимају кадрови хрватске националности који су Народноослободилачком покрету прилазили од 1943. године, свесни да НДХ губи рат.
О тој теми, која деценијама интригира јавност, говорио је и Чедомир Вишњић, уредник Српског културног друштва „Просвјета” Загреб, који се већ три деценије бави Кордунашким процесом.
Истакао је да о његовим околностима није могло бити речи пре 1990. године, јер је тема била практично забрањена, те да су детаљи процеса предста
вљени у истоименој књизи која отвара многа питања везана за положај Срба у Хрватској.
Вишњић је сведочио и о ризицима кроз које је пролазио током истраживања, као и о значају разговора с преживелим учесницима догађаја, „грешницима нечисте савести, који су са сузама слушали детаље монтираног судског поступка“.
О занимљивој теми говорио је и др Момчило Диклић, пензионисани истраживач из Института за европске студије, чија је научна пажња била нарочито усмерена на „Српско питање од 1941. до 1950. године“, чему је посвећена и његова докторска дисертација.
Диклићево излагање осветлило је време непосредно по завршетку Другог светског рата, и отворило питања шта се дешавало са српским институцијама и каква је била њихова позиција у политици Комунистичке партије Хрватске.
Последњи панелиста на предавању о Кордунашком процесу био је др Милан Гулић, из Института за савремену историју, који се бави истраживањем српско – хрватских односа. Он је свој допринос теми дао кроз подсећање на догађаје у Хрватској током деведесетих, уз посебан осврт на кључне елементе конститутивности српског народа и догађаје и околности који су довеле до његовог отпора тенденцијама које су за циљ имале да Срби у Хрватској имају трајно подређен положај.
Водитељ програма на синоћном, веома посећеном предавању, била је Драгана Бокун, делове материјала читао је глумац Дејан Стојаковић, а скуп је завршен представљањем стотог, јубиларног броја часописа „Српско коло“.
На скупу у београдском Дому Војске чуло се да је до Кордунашког процеса довела чињеница да је народ тог краја увидео да су огромне жртве које су Срби дали на Кордуну и у партизанској борби несразмерне у односу на власт која се у „Завноховској Хрватској“ формирала. Јавно су захтевали већи удео Срба у новој власти, као и њихову аутономију у будућој Хрватској, јер су у новој власти све кључне позиције заузимају кадрови хрватске националности који су Народноослободилачком покрету прилазили од 1943. године, свесни да НДХ губи рат.
О тој теми, која деценијама интригира јавност, говорио је и Чедомир Вишњић, уредник Српског културног друштва „Просвјета” Загреб, који се већ три деценије бави Кордунашким процесом.
Истакао је да о његовим околностима није могло бити речи пре 1990. године, јер је тема била практично забрањена, те да су детаљи процеса предста
вљени у истоименој књизи која отвара многа питања везана за положај Срба у Хрватској.
Вишњић је сведочио и о ризицима кроз које је пролазио током истраживања, као и о значају разговора с преживелим учесницима догађаја, „грешницима нечисте савести, који су са сузама слушали детаље монтираног судског поступка“.
О занимљивој теми говорио је и др Момчило Диклић, пензионисани истраживач из Института за европске студије, чија је научна пажња била нарочито усмерена на „Српско питање од 1941. до 1950. године“, чему је посвећена и његова докторска дисертација.
Диклићево излагање осветлило је време непосредно по завршетку Другог светског рата, и отворило питања шта се дешавало са српским институцијама и каква је била њихова позиција у политици Комунистичке партије Хрватске.
Последњи панелиста на предавању о Кордунашком процесу био је др Милан Гулић, из Института за савремену историју, који се бави истраживањем српско – хрватских односа. Он је свој допринос теми дао кроз подсећање на догађаје у Хрватској током деведесетих, уз посебан осврт на кључне елементе конститутивности српског народа и догађаје и околности који су довеле до његовог отпора тенденцијама које су за циљ имале да Срби у Хрватској имају трајно подређен положај.
Водитељ програма на синоћном, веома посећеном предавању, била је Драгана Бокун, делове материјала читао је глумац Дејан Стојаковић, а скуп је завршен представљањем стотог, јубиларног броја часописа „Српско коло“.
